Covid-19 hospital in Belgradefoto EPA-EFE/MARKO ĐOKOVIĆ

Na samom početku vanrednog stanja Vlada Srbije donela je tajni zaključak da RFZO nabavlja potrebnu opremu za medicinske ustanove bez primene Zakona o javnim nabavkama. Ovaj zaključak donet je 15. marta a samo dan kasnije RFZO je sklopio ugovor sa firmom iz Beograda vredan 64 miliona evra kojim je predviđena kupovina zaštitne opreme poput maski.

Ovo je objavio CINS danas u tekstu pod naslovom „Tajni ugovor: Kako je Srbija kupovala medicinsku opremu tokom korone„.

U tekstu se između ostalog navodi da se o tome od koga će šta RFZO da nabavi u jeku pandemije dogovarano na sastancima u toj instituciji.

– CINS je iz više nezvaničnih izvora saznao da su na sastanke bile pozvane firme koje imaju ili mogu da nabave nešto od preko potrebne robe. Država im je obećavala plaćanje unapred i pomoć oko transporta. Izvori sa kojima je pričao CINS su rekli da su na sastancima bili i predstavnici Bezbednosno-informativne agencije (BIA) – piše CINS.

Na jednom takvom sastanku odlučeno je da firma Sinofarm iz Beograda, koja inače nije povezana sa poznatim proizvođačem vakcina, za 64 miliona evra između ostalog nabavi 700.000 zaštitnih maski i to devet dana od potpisivanja ugovora.

– O Sinofarmovoj ponudi, koja je sastavljena istog dana kada je i sklopljen posao, RFZO je imao vremena da odluči svega jedan dan“, piše CINS.

Ugovor koji je sklopljen između RFZO-a i Sinofarma je bio tajni, i kao i ostali ugovori o nabavci opreme nije bio dostupan javnosti. Tako nakon tri godine od početka pandemije građani ne znaju koliko je novca potrošeno za nabavku opreme, vakcine, niti im je poznato sa kim i na koji način su sklapani ugovori.

Komentarišući informacije do kojih je CINS došao advokat Rodoljub Šabić, bivši poverenik za informacije od javnog značaja, kaže da one pokazuju niz neizvršenih obaveza i kršenje više zakona od strane Vlade.

– Ima skoro tri godine od kako je predsednica Vlade Srbije za TV Pink, povodom nekih otvorenih pitanja u vezi sa kupovinom nabavki za potrebe zdravstva tokom epidemije, pošto je prethodno novinare i predstavnike civilnog društva koji su pitanja postavljali krajnje nekorektno i maliciozno etiketirala kao ljude koji “ne žele dobro svojoj državi” ipak dodala „odmah posle vanrednog stanja položićemo potpun račun građanima o nabavkama i o tome koliko novca smo potrošili“. Vanredno stanje je ukinuto par meseci nakon te izjave ali od obećanog polaganja ne potpunog već bilo kakvog računa nije bilo ništa – navodi Šabić.

On dodaje da ako se mogu zanemariti premijerkina neispunjena obećanja, ne bi smeli zakoni.

Upravo je to Vlada učinila, što pokazuje primer ugovora koji je CINS objavio

– Objavljeni ugovor, iako vrlo vredan, više od 64 miliona evra, samo je mali deo mozaika ogromnih rashoda koji su napravljeni tokom epidemije ali informacije koje on pruža dovoljne su za zaključak da je Vlada prekoračila svoja ovlašćenja i od javnosti sakrila više podataka nego što je smela i što je eventualno bilo nužno. To potencira značaj odgovora na pitanje – šta još sve brojni ugovori skrivaju iza tajnog zaključka Vlade na osnovu kog su sve informacije iz svih ugovora u vezi sa nabavkom medicinske opreme tokom korone uskraćene javnosti – kaže Šabić.

On podseća da Zakon o javnim nabavkama omogućava da se u slučajevima poput epidemije najhitnije nabavke rade bez tendera, ali to ne podrazumeva tajnost informacija.

– Zakon o tajnosti podataka omogućava da se za “strogo poverljive” utvrde neke informacije, ali samo one čije bi objavljivanje dovelo do “teške štete po interese Republike Srbije” dakle u svakako ne sve informacije. Zakon o slobodnom pristupu informacijama obavezuje Vladu da na brojne zahteve za pristup informacijama odgovori i ne daje joj pravo da ga upornim ćutanjem krši. Vladin zaključak o proglašavanju stogo poverljivim bukvalno svih informacija o nabavkama u vezi sa epidemijom korone i njegova dosadašnja primena  je izvesno u suprotnosti sa navedena tri zakona. A samo objavljivanje sadržine poslova koji su napravljeni i kriju se iza zaključka Vlade može pokazati jesu li osnovane ili ne sumnje da su neki od poslova i u suprotnosti sa Krivičnim zakonom – ističe Šabić zaključujući da izbegavanjem obaveze da položi račun o trošenju javnog novca Vlada samo produbljuje već prisutne sumnje.

S druge strane, Dragomir Pop Mitić, iz Koalicije za nadzor javnih finansija, navodi da je vreme da podaci o trošenju novca tokom pandemije postanu dostupni, a da bi bi i Državna revizorska institucija trebalo da ispita nabavku kovid opreme.

– Očigledno je da u sistemu javnih nabavki nešto ne funkcioniše i da postoje privilegovani koji ne dozvoljavaju da informacije budu dostupne. Rečeno je da ćemo saznati koliko je šta koštalo kada sve prođe. Sada je došlo to vreme da se objavi – navodi sagovornik Danasa.

On međutim ističe i da tek mali deo javnosti želi zapravo da sazna kako je trošen novac.

– Većina je zadovoljna što je imala dostupnu opremu ili vakcinine, njima su to neki magloviti brojevi koje oni niti žele niti razumeju – zaključuje Pop Mitić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari