Šabić: Zаhtev zа prekršаjni postupak zbog senior kartica

Navedeno obaveštenje dostavljeno je kurirom 31. oktobra godine u 15.15 sati, pošto je Poverenik u konkretnom slučaju otvorio postupak nadzora, navodi se u saopštenju.

Gradska uprava, shodno zakonu, bila je dužna da obaveštenje dostavi „najkasnije 15 dana“ pre početka nameravane obrade, a činjenica je, iako je u obaveštenju navela da će sa obradom početi 15. novembra, da je sa obradom počela i pre podnošenja obaveštenja, što je i bio razlog za pokretanje postupka nadzora, a što nedvosmisleno potvrđuje i niz vesti objavljenih u medijima.

Budući da je reč o očiglednom pokušaju izigravanja zakonske obaveze, Poverenik će protiv odgovornih podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Akcija gradske vlasti u vezi sa „senior karticom“ već je otvorila niz pitanja na koja javnosti duguju odgovore.

Koji organ i kada je doneo odluku o pokretanju ove akcije? Ko je i kojim aktom utvrdio pravila kartice? Kome i na osnovu čega je poverena izrada, po svoj prilici, veoma velikog broja obrazaca kartica, upitao je Poverenik.

Valjda najlošija posledica ove akcije gradske vlasti, smatra Poverenik, je osećaj diskriminisanosti kod nekih penzionera.

Kako čak i u Beogradu u slučaju opštine Novi Beograd, na šta je ukazao predsednik te opštine, tako pogotovo kod penzionera koji žive van Beograda, ističe se u saopštenju.

U vezi sa pojavljivanjem zahteva tih penzionera da se i njima omoguće iste „pogodnosti“, Poverenik, bezrezervno podržavajući svako ozbiljno nastojanje da se popravi materijalni položaj penzionera, ukazuje na nekoliko, sa stanovišta zaštite podataka o ličnosti, bitnih činjenica.

U uređenim zemljama obrada podataka o ličnosti, pogotovo kad se njom bavi vlast, vrši se samo ako je to nužno i u meri u kojoj je nužno. U konkretnoj situaciji očigledno je da taj standard nije ispunjen, navodi Šabić.

Beogradske i sve druge lokalne vlasti, ako to iskreno žele i imaju mogućnosti, mogu odlukama skupština lokalnih samouprava ili organa javnih preduzeća utvrditi popuste za penzionere, i to objaviti u sredstvima informisanja i na svojim elektronskim prezentacijama.

Mogu i pozvati i sve druge privredne subjekte da ih slede i na isti način objaviti one koji su se za to opredelili.

Penzioneri, kad je to potrebno, svoj status mogu dokazivati raznim podobnim sredstvima koja se u praksi inače koriste, ili u slučaju Beograda „Bus plus“ personalizovanom karticom.

Dakle, suštinski, pomoć penzionerima uopšte ne zavisi od emitovanja bilo kakvih kartica. Takvim akcijama bespotrebno se otvaraju već pomenuta i draga pitanja, a što je najvažnije, nepotrebnim formiranjem novih, velikih zbirki podataka o ličnosti otvaraju se dodatne mogućnosti zloupotrebe podataka, odnosno povrede prava na zaštitu podataka o ličnosti, ukazao je Šabić.