Postojeći Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja je po procenama međunarodnih stručnjaka proglašen za najbolji na svetu, tako da je sama ideja o njegovom menjanju na prvi pogled kontraverzna, ali zapravo nije, jer su pojedine izmene logične i neophodne, izjavio je poverenik Rodoljub Šabić.
Na današnjem okruglom stolu „U susretu izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja“ Šabić je naveo dve komponente koje je neophodno uvrstiti u Zakon.
Prva je uključivanje nekih novih netradicionalnih institucija u naš pravni poredak, kao što su notari i izvršitelji, čiji je rad itekako od javnog značaja. Druga bitna komponenta, prema Šabiću, je odredba o informatoru rada poverenika koji je davno prevaziđen i jedva da ima kopču sa digitalnim dobom. On je, međutim, ocenio da se pored ovih pozitivnih izmena postavlja pitanje na koji će se način normativno regulisati izvršenje odluke poverenika koja je konačna i obavezujuća.
„I dalje imamo veliki problem pojedinih institucija koje misle da nisu dužne da poštuju Zakon, pa se nameće pitanje kako ih primorati da poštuju odluku poverenika“, naglasio je Šabić. On je konstatovao da nas upravo taj problem dovodi do dva negativna predloga izmene Zakona o slobodnom pristupu informacija.
Prema njegovim rečima, prvi je ideja da se svakom organu vlasti omogući pravo na tužbu povernika, a druga je još kontraverznija i ona podrazumeva potpuno izuzeće državnih preduzeća.
Moram naglasiti da je upravo odredba kojom su obuhvaćeni svi, bez izuzeća, ono što je postojeći Zakon činilo najboljim, a sada ćemo biti uskraćeni za dostupnost informacija bitnih institucija od javnog značaja, koje su pre svega vezani za korupciju, rekao je Šabić.
Kao konkretan primer Šabić je naveo ugovor o prodaji Smederevske železare, kada je godinu dana pre nego što su je kupili Kinezi zaključen ugovor o menadžmenutu koji je postavljen da upravlja tim preduzećem, i on je bio tajni bez ijednog zamislivog zakonskog razloga.
Uprkos reagovanju povernika, a nakon prodaje Kinezima, saznalo se da je period menadžerskog upravljanja koštao Srbiju najmanje 150 miliona evra, izjavio je Šabić. On je konstatovao da upravo takvi primeri pokazuju koliko je besmisleno predlagati da se sva državna preduzeća oslobode obaveze polaganja računa javnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.