Šabić: Žalbe građana na obradu podataka

Radi se o pružanju mogućnosti pretrage podataka o fizičkim licima na osnovu kriterijuma ime i prezime ili JMBG, pri čemu se obrađuju brojni podaci o fizičkim licima, poput podataka o sporovima u kojima učestvuju, o imovini na nepokretnostima, o finansijskom lizingu, založnim pravima i razni drugi, piše u saopštenju.

Poverenik ukazuje da odredbe člana 5. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, uz ostalo, predviđaju da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na obradu podataka „koji su dostupni svakom i objavljeni u javnim glasilima“, kao ni na „podatke koje lice sposobno da se samo stara o svojim interesima objavi o sebi“.

U slučajevima kada se usluge obrade podataka sastoje u omogućavanju pristupa bazama podataka koje se formiraju preuzimanjem odnosno ukrštanjem podataka iz više, javno dostupnih izvora (APR, NBS – registar računa, Katastar, Portal sudova i dr.), nema načelne mogućnosti da se oglasi nezakonitim, niti se u odnosu na njih mogu primenjivati poverenikova ovlašćenja.

Poverenik s tim u vezi ocenjuje da je nužno, i još jednom apeluje na to, da se na državnom nivou obezbedi odgovarajuća koordinacija i kritički odnos i preispitivanje stvarne opravdanosti i svrhe objavljivanja na internetu velikog broja podataka o ličnosti koja na osnovu raznih zakona uspostavljaju razni državni organi.

Kako je navedeno, ukrštanjem tih podataka se omogućava njihova obrada koja je višestruko kompleksnija od obrada koje su svrha svake od pojedinih zbirki.

Poverenik skreće pažnju građanima da je u njihovom interesu da se s više odgovornosti odnose prema sopstvenim podacima o ličnosti koje često olako ostavljaju na internetu ili za čiju obradu, uključujući i pojavljivanje na internetu, olako daju pismeni pristanak raznim privrednim subjektima, klubovima potrošača.