Sabor SPC: Kadrovska vrteška, bez smene patrijarha

U Žiči će danas popodne i sutra započeti i radni deo majskog Sabora, koji će se 11. maja nastaviti u Beogradu sednicom saborskog Centralnog tela za izgradnju Svetovskog hrama na Vračaru i parastosom njegovim ktitorima, priložnicima i dobrotvorima.

To što bi naglasak ovog majskog Sabora trebalo da bude na jubileju SPC – 800. godišnjici njene crkvene samostalnosti, ne znači da na njemu neće biti odmeravanja snaga među interesno suprotstavljenim delovima srpskog episkopata, nezvanično tvrde u vrhu Crkve. Pre svega u „slučaju“ episkopa zapadno američkog Maksima (Vasiljevića) zbog javne prepiske sa portrparolom i članom Sinoda SPC episkopom bačkim Irinejem (Bulovićem) u vezi sa nekanonskom Ukrajinskom pravoslavnom crkvom, nedavno osnovanom jednostranim odlukama Carigradske patrijaršije.

Jesenji Sabor 2018. zauzeo je jasan stav o „ukrajinskom slučaju“, a u martu se pojavilo i zvanično saopštenje SPC u kome se njenim arhijerejima i kliricima preporučuje da se klone ne samo nekanonske Ukrajinske crkve, nego i svih onih koji su sa njima u liturgijskom opštenju. Iza zvaničnog stava sledilo je lično pojašnjenje vladike bačkog Irineja, da se ovo ne odnosi na Carigrad, mada mnoge čudi zašto su problem oni koji priznaju novoosnovanu crkvu, ali ne i oni koji su je nekanonski osnovali.

Iako je na prošlom Saboru ukazano da goruća pitanja autokefalije i pravoslavne dijaspore „što pre treba razmotriti na svepravoslavnom saboru“, što je u međuvremenu Carigrad odbio, stav vladike Maksima o „ukrajinskom slučaju“ otvorio je javnu polemiku sa vladikom bačkim, inače jednim od potpisnika spornog dokumenta o pravoslavnoj dijaspori iz Šambezija 1993, čiji je potpis Sabor SPC potom poništio. NJihovo neslaganje proširilo se na sveštenstvo u SAD i crkvene sajtove, gde se izašlo iz svih okvira hrišćanske tolerancije. „Slučaj“ vladike Maksima, prema mnogim procenama, konkuriše za prvu tačku saborskog dnevnog reda, iako je poslednja prepiska dvojice arhijereja ukazuje na izvesno smirivanje.

„Raduje me da je ono oko čega se obojica naposletku možemo složiti, a što na lep način sumira vladika Irinej, sledeće: ‘Niko od nas nema monopol na brigu i molitvu za jedinstvo Crkve, za jedinstvo svih i svega, budući da se svi molimo da Gospod „prekrati razdore (raskole) među Crkvama’. Nikome ne treba da bude cilj da brani sebe, a još manje da svoga sabesednika na bilo koji način verbalno porazi. Glavna i jedina moguća tema razgovora može da bude samo ‘život i misija Pravoslavne Crkve'“, poručio je vladika Maksim početkom nedelje u poslednjem nastavku prepiske.

U Patrijaršiji se spekuliše da je i patrijarhova ljutnja popustila i da bi vladika Maksim mogao da prođe sa „saborskim ukorom“ ili „udaljavanjem sa Bogoslovskog fakulteta“, što bi moglo da otvori nove probleme unutar Sabora.

Iako će Ukrajina, uz Kosovo i Metohiju, najverovatnije biti jedna od glavnih saborskih tema, u vrhu SPC spekuliše se da je u slučaju vladike Maksima Ukrajina samo privid spora, iza kog je krije „kadrovska vrteška“ u kojoj je on jedan od glavnih kandidata za Pariz – Eparhiju zapadno evropsku, čiji se nadležni vladika Luka već duže vreme bori sa zdravstvenim problemima.

Pojedini crkveni krugovi, ipak, upozoravaju da bi sporenje vladike bačkog, kog mnogi smatraju odgovornim i za iznenadno prošlogodišnje premeštanje vladike Grigorija iz Hercegovine u Nemačku, sa vladikom Maksimom mogao biti najava njegovog napada na umirovljenog episkopa bivšeg zahumsko-hercegovačkog Atanasija (Jevtića), duhovnog oca ove dvojice mlađih srpskih arhijereja. Vladika Atanasije je, kako se spekuliše u crkvenim izvorima, gotovo nepoželjan u sinodskim krugovima zbog žestoke javne kritike kosovske politike predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ali i patrijarha Irineja zbog javne podrške Vučiću. U SPC juče nije bilo moguće potvrditi da li je vladika Atanasije pozvan na Sabor, iako bi trebalo da kao član Saborske ustavne komisije učestvuje u eventualnoj raspravi o ovoj, ali i nekim drugim temama, uključujući i Ukrajinu. Pošto je u penziji, odluku o njegovom pozivanju donose Sinod i patrijarh, kome je vladika Atanasije nedavno pisao protesno pismo zbog poslednjeg Vučićevog dolaska u Patrijaršiju uoči Velikog posta.

U vrhu SPC tvrde da u ovom trenutku, delimično zbog jubileja SPC, a više zbog ravnoteže u odnosu snaga suprotstavljenih „grupa“ unutar episkopata eventualna smena patrijarha Irineja neće biti na dnevnom redu. U prilog tome verovatno govori i za kraj maja zakazana patrijarhova uzvratna poseta Antiohijskoj patrijaršiji, koja ima veze i sa rešavanjem svepravoslavnih problema izazvanih ukrajinskim slučajem. Mada je patrijarh Irinej nedavno izjavio da „ne pripada ni jednoj politici“, prema procenama pojedinih crkvenih krugova, on „trči uzaludnu trku“ sa bačkim imenjakom kad je reč o odnosima sa predsednikom Srbije koji, pak, veruje da najkraći put do SPC vodi preko finansijske pomoći.

Poglavar SPC je nedavno iznenadnom posetom KiM, pokušao da popravi svoj rejting u javnosti, među braćom arhijerejima i da utiša kritičare svog blagonaklonog stava prema Vučićevom režimu i javnog negodovanja protiv protesta opozicije. Istovremeno, ta poseta je trebalo da bude i neka vrsta podrške episkopu raško-prizrenskom Teodosiju (Šibaliću) koji se zbog protivljenja podeli KiM i srpsko-albanskom razgraničenju u skladu sa stavom Sabora SPC, već duže nalazi na udaru naprednjačke vlasti i njene kosovske ekspoziture Srpske liste. Patrijarh i Sinod nijednom nisu zvanično zaštitili vladiku Teodosija i igumana manastira Visokih Dečana arhimandrita Savu (Janjića) od tih prozivki i uvreda. Naš list nema saznanja da li je vrh SPC bio upoznat sa „signalima“ visokih zapadnih diplomatskih krugova o bezbednosnoj ugroženosti vladike Teodosija, u kojima se jedno vreme strahovalo da bi mogao da doživi sudbinu ubijenog lidera Građanske inicijative „Srbija, demokratija, pravda“ Olivera Ivanovića.

Pojedini beogradski mediji spekulišu da bi na ovom Saboru mogao da bude kanonizovan – proglašen za svetitelja patrijarh Pavle, koji se upokojio pre 10 godina, ali u patrijaršijskim krugovima to nije moguće potvrditi. Kurs SPC u narednih godinu dana, kako ukazuju pojedine srpske vladike, u dobroj meri mogao bi da zavisi od novog sastava Sinoda koji bi mogao da ograniči uticaj vladike Irineja bačkog.

Spekulacije o dnevnom redu

U crkvenim izvorima spekuliše se da bi se na dnevnom redu Sabora mogla da se nađe i arondacija – podela sadašnje Eparhije britansko-skandinavske na dva dela, eventualno povlačenje episkopa šabačkog Lavrentija (Trifunovića). Takođe se priča i o očekivanjima episkopa Filareta, posle pozitivne sudske presude, kao i još nekih smenjenih vladika da im Sabor da nove eparhije, što mnogi smatraju nerealnim. Među smenjenim episkopima pod patrijarhom Irinejem sudsku presudu u svoju korist dobio je i episkop bivši kanadski Georgije, kome je sud potvrdio pravo na deo nepokretnosti u manastiru Milton, oko kojih je aktuelni kanadski vladika Mitrofan (Kodić) na prethodnim saborskim zasedanjima pravio problem. Vladika Geogije je, prema nezvaničnim saznanjima Danasa“, svoj deo kuće zaveštao ovom manastiru Eparhije kanadske.

Bez novog crkvenog ustava

Iako je na prošlogodišnjoj majskoj „crkvenoj skupštini“ bilo najavljeno da će na ovogodišnjem redovnom prolećnom zasedanju SPC dobiti novi ustav, ovaj Sabor najverovatnije, ipak neće, biti ustavotvoran, procenjuju Danasovi izvori. Prema nezvaničnim saznanjima našeg lista, nije isključeno da bi novi crkveni ustav mogao da se nađe na saborskom dnevno redu koji bi danas trebalo da bude usvojen u Žiči, ali je problem to što su primedbe na ponuđeni ustavni tekst dostigle trocifreni broj. Predlog crkvenog ustava prošle godine izazvao je burne polemike u crkvenoj javnosti, a pojavile su se i knjige pojedinih stručnjaka za crkveno pravo koji ukazuju na pogubnost predloženog dokumenta po „pravoslavno učenje, crkveno jedinstvo i ustrojstvo SPC“.

FOTO: