Kosovo i Metohija kao glavna tema majskog zasedanja: Kakva je težina Rezolucije iz Nebraske i hoće li postati zvanični stav Sabora SPC?

Početak radnog dela Sabora, kojim će predsedavati patrijarh Porfirije (Perić), prema istoj sinodskoj odluci, trebalo da se nastavi u sredu, 15. maja u zagrobnoj kritpi Spomen hrama Svetog Save na Vračaru u Beogradu. Informativna služba SPC objavila je vest o početku rada Sabora, ali ne i sinodski predlog dnevnog reda zasedanja koji bi „crkvena skupština“ trebalo da usvoji u sredu.

U nedavnoj Vaskršnjoj poslanici Sabora SPC najveći prostor dobila je najavljena rezolucija o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN, o čemu će svakako biti reči na majskom zasedanju. Međutim, iako patrijarh Porfirije izbegava svako javno komentarisanje političkih procesa na KiM, tvrdeći da „SPC ne može da bude deo bilo kakvih pregovora i sporazuma, a da su UN i EU dužne da obezbede puno poštovanje svih ljudskih i verskih prava na KiM“ jasno je da će pitanje statusa Crkve u južnoj srpskoj pokrajini nameće kao glava tema predstojećeg saborskog zasedanja. Iz više razloga.

SNV KiM, Srpski nacionalni forum iz Gračanice i Narodni pokret Srba sa KiM „Otadžbina“ saopštili su tokom vikenda da su preko svojih predsednika, poslali molbu Saboru SPC da primi njihovu delegaciju.

„SNV, SNF i „Otadžbina“ odlučili su se na ovaj korak posle upornog odbijanja patrijarha Porfirija i episkopa raško-prizrenskog Teodosija, da odgovore na njihove molbe za prijem. Delegacija ima nameru da u direktnom razgovoru sa crkvenim velikodostojnicima ukaže na katastrofalne posledice politika međunarodne zajednice, kosovskih militantnih vlasti i kalkuntske politike srpskog rukovodstva, na alarmantno stanje Srbe na KiM, kao i da izloži svoj ‘paketa’ mera za uspravljanje posrnulog srpskog nacionalnog bića, pritisnutog tim nerazumnim politikama“, navodi se u saopštenju.

Poglavar SPC do sada je ignorisao pet zahteva ovih organizacija – tri 2023. i dva u martu 2024 – da primi njihove predstavnike.

Unutar SPC svakako najveću težinu ima nedavno doneta Rezolucija Eparhije novogračaničko-srednjezapadnoameričke SPC koja je zvanično zatražila od vlasti u Srbiji da, kao „katastrofalne i po srpski narod na KiM i po srpsku državu“, poništi sve politički štetne sporazume od Briselskog do Ohridskog i da „južnu srpsku pokrajinu praglasi okupiranom teritorijom“.

Reč je o najvećoj eparhiji SPC u rasejanju sa 42 parohije, četiri manastira, dve državno priznate crkvene škole i jurisdikcjom na velikom geografskom prostoru SAD u kojem živi većina Srba u Americi. Teško je reći kakva će biti saborska sudbina ove „američke“ rezolucije.

Na nedavnom skupu SNV KiM o proglašenju okupacije južne pokrajine od nekadašnjih članova državnih tela za dijasporu čulo se da je uoči potpisivanja prvog Briselskog sporazuma 2013. tadašnji državni „trojac na vrhu“: Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić i Ivica Dačić, učinio sve da se „uguši“ stav Srba izvan Srbije da nema nikakvih dogovora pre povratka na KiM 250 hiljada prognanih Srba.

Dosadašnja tiha „burazerska“, ali u sprovođenju suštinski bespogovorna tehnologija crkvene vladavine aktuelnog poglavara SPC, koja podseća na vođenje državne politike u Srbiji, o čemu svedoči kanonski sporno davanje autokefalnosti i Tomosa Makedonskoj pravoslavnoj crkvi, nije garant da će Rezolucija iz Nebraske postati zvanični stav Sabora SPC.

Patrijarh Porfirije javno se ne slaže sa ocenama da je pravni položaj SPC „najsloženije političko pitanje“ pregovora o KiM, iako je to deo Francusko-nemačkog predloga i iz njega proizašlog Ohridskog dogovora. On još nije odgovorio na više puta javno postavljeno pitanje ko je, prema odredbama ovog spornog dokumenta koji je ušao i Poglavlje 35 kao uslov za dalje evrointegracije Srbije, ovlastio Aleksandra Vučića da pregovora u ime SPC.

Danasovi izvori spekulišu da Vučić navodno pitanje statusa SPC na KiM do sada nije želeo da stavi na briselski pregovarački sto. Prema saznanjima našeg lista, unutar SPC postoje ideje o posebnom statusu Crkve na KiM koji bi garantovala međunarodna zajednica. Sa tim idejama su, navodno prošle godine upoznati Sabor, Aleksandar Vučić i odlazeći posrednik EU za pregovore Beograda i Prištine Miroslav Lajčak. Danasovi izvori nezvanično tvrde da predlog ovakvog rešenja nije dobio „blagoslov“ na prošlogodišnjem majskom saboru, a ni Lajčak nije bio oduševljen.

U međuvremenu, pojavile su se spekulacije u crkvenim i političkim krugovima da je patrijarh Porfirije navodno spreman da potpiše sporazum sa Prištinom, kakav je SPC potpisala sa Podgoricom. Poglavar SPC takve glasine nije negirao niti potvrdio, iako se zna za namere Prištine da status SPC reši kosovskim zakonom koji bi mogao da bude restriktivan prema važećim odredbama iz Ahtisarijevog plana koje regulišu crkvenu problematiku.

Uoči početka Sabora, iz vrha SPC stižu oprečne procene o tome šta će se dešavati u zagrobnoj kapeli u kripti Svetosavskog hrama u kojoj će, kako tvrde „organizatori“ iz Sinoda, mikrofoni i kamere biti isključeni. Pojedini crkveni izvori procenjuju da će Sabor proći bez većeg talasanja, kako bi patrijarh mogao da nastavi dosadašnju „mutavu“ crkvenu politiku prema KiM. Istovremeno iz vrha crkve stižu i nezvanični signali o navodim „penzionisanjima“ i premeštajima episkopa po eparhijama za koje je, kako se nezvanično spekuliše viđen čak i episkop raško-prizrenski Teodoje (Šibalić), da bi se „preaspodelile“ snage unutar Sabora, a i zbog naraslih „ambicija“ patrijarhovih vikara, ima ih devetorica, od kojih je jedan nedavno „udomljen“.

Na patrijarhov predlog, Sinod je vikarnog epioskopa remezijanskog Stefana (Šarića), duhovnika novog ministra kulture Nikole Selakovića, imenovao za novog starešinu Podvorja SPC u Moskvi umesto nedavno preminulog vladike Antonija (Pantelića). Tim je ostvarena stara ideja pokojnog patrijarha Irineja (Gavrilovića) da skloni vladiku Stefana iz Beograda zbog skandala sa navodnim otmicom. Danas nije dobio odgovore na pitanja upućena Sinodu da li Sabor treba da potvrdi odluku Sinoda o imenovanju novog „crkvenog ambasadora u Moskvi“, da li je praksa u SPC da takve odluke dnosi „crkvena vlada“ u skladu sa Ustavom SPC i kanonima, kao da li je to trajno ili privremeno rešenje.

Bečki slučaj

Zbog prelaska grupe sveštenika SPC pod jurisdikciju Carigradske patrijaršije i pritužbi austrijskih vlasti Sinod je krajem 2023. uveo „prinudnu upravu“ u austrijski deo Eparhije austrijsko-švajcarske i za administratora u Beču imenovao svog člana episkopa bačkog Irineja (Bulovića). U odluci Sinoda, u koju je Danas imao uvid, ne navodi se razlog uvođenja „prinudne uprave“ i koje crkvene opštine i parohije obuhvata. Nezvanično, Danasovi izviri spekulišu o finansijskom haosu i sporu nadležnog episkopa austrijsko-švajcarskog Andreja (Ćilerdžića) sa sveštenicima. Prema nezvaničnim saznanjima našeg lista, stanje u Beču se pod adminstraturom vladike bačkog čak i pogoršalo – on navodno vrši pritisak na srpske sveštenike koji su ostali pod zaštitom Carigradaa zbog čega je ušao u spor i sa carigraskim mitrpolitom Arsenijem (Kardamakisom) u Beču, gde je SPC trenutno u stanju rasula, a vernici su počeli da se dele. Bez obzira na ozbiljnost stanja ne zna se da li će Beč biti saborska tema. Reč je o sporu u „duhovnoj školi“ vladike bačkog koji je duhovni otac i patrijarhu Porfiriju i vladici Andreju. U crkvenim izvorima spekuliše se da je vladika bački tražio da Sinod „ukloni“ vladiku Andreja iz cele eparhije, ne samo iz Beča, ali da ga je navodno patrijarh „zaštitio“, pa je „prinudna uprava“ uvedena samo u u SPC u Austriji. Vladika Andrej je, kako se priča, „upozorio“ Sabor da ne preduzima dalje mere protiv njega.