U Osojanu kod Istoka na severu Metohije danas bi trebalo da se završi trodnevni Sabor koji su Eparhija raško-prizrenska i Dom kultura Gračanica pripremili povodom 20 godina od prvog organizovanog povratka prognanih Srba na KiM posle uvođenja protektorata UN u junu 1999. godine.
Povodom dve decenije od kako se 54 Srba u noći između 12. i 13. avgusta 2001. vratilo u razrušeno Osojane, ove godine prvi put je organizovan Sabor koji bi, kako je najavljeno, trebalo da preraste u tradiciju.
Otvoren je 5. avgusta pod nazivom „Đedov sabor“ jer je posvećen pokojnom mitropolitu crnogorsko-primorskom Amfilohiju (Radoviću) koji je zajedno sa ERP imao važnu ulogu u vraćanju prvih srpskih prognanika na KiM.
Za završnicu ove trodnevne manifestacije 7. avgusta najavljena je sveta arhijerejska liturgija koju bi trebalo da služe izabrani mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije (Mićović), budući naslednik pokojnog mitropolita Amfilohija na Cetinjskom tronu i episkop raško-prizrenski Teodosije (Šibalić), kao i obraćanje predstavnika Srba povratnika i prigodni kulturno-umetnički program sa pesmama na stihove mitropolita Amfilohija.
Kako Danas nezvanično saznaje, dolazak mitropolita Joanikija u Osojane očekivao se već u petak uveče na predstavljanju međunarodnog zbornika radova „Vera i misao u vrtlogu vremena“ u čast mitropolita Amfilohija i pokojnog vladike Atanasija Jevtića.
Prethodna dva dana na Saboru u Osojanu prikazani su film o mitropolitu Amfilohiju „Dostojan“ dokumentarac o povratku Srba u Osojane „Svitanje u Istoku“, održano pesničko veče….
Prvi Srbi iz Osojana vratili su se u svoje sravnjeno selo, u kome nisu bile pošteđene ni škola ni crkva svetog arhangela Gavrila, posle dve godine izbegličkog života po kolektivnim centrima u unutrašnjosti Srbije.
Njihov povratak organizovan je uz pomoć UNHCR-a, Unmika i neviđeno obezbeđenje pripadnika italijanskih i španskih snaga Kfora, mada najveća zasluga pripada SPC.
Prvu liturgiju 14. avgusta 2001. na praznik svetih Makaveja i početak Gospojinskog posta u Osojanu služio je mitropolit Amfilohije koji na ovaj dan nikada nije zaboravljao prvo povratničko mesto na KiM.
Počeci povratničkog života bili su zastrašujući – živelo se pod šatorima, u uslovima nezamislivim izvan prostora protektorata UN na KiM i pod budnom pažnjom Kfora raspoređenog po celoj Osojanskoj dolini, uz detaljnu kontrolu svih koji su ulazili i izlazili iz sela, koje se prvi put pominje u Svetostefanskoj povelji kralja Milutina početkom 14. veka, kad je imalo tri crkve.
U Osojanu se oduvek živelo od poljoprivrede, a do NATO bombardovanja SRJ i uvođenja protektorata UN na KiM posle kog su u ovom selu spaljeni srpski domovi i crkva svetog Arhangela Gavrila, živelo je osam i po hiljada Srba i pripadnika manjinskih nealbanskih zajednica.
Dve decenije posle dolaska prvih povratnika danas u Osojanu i okolini živi 650 Srba, čiji su glavni problemi i dalje bezbednost, sloboda kretanja i egzistencija.
Osojanska crkva je obnovljena uz grčku pomoć i osveštana 2010, a nova osnovna škola „Radoš Tošić“ ima 80 đaka. Osojane je i sedište privremene srpske lokalne samouprave za opštinu istok.
Primeri i brojevi
Kao prvo srpsko selo na KiM u koje su se vratili Srbi proterani pod protektoratom UN, Osojane se često navodi kao jedan od retkih primera uspešnog povratka prognanih Srba u Metohiju. Prema podacima Kancelarije za KiM Vlade Srbije, procenat povratka Srba prognanih sa KiM 1999. tokom protekle 21 godine UN protektorata, tokom kog je Priština 2008. jednostrano proglasila kosovsku nezavisnost, manji je od dva posto. Posle NATO bombardovanja SRJ i vođenja protektorata UN sa KiM je prognano 250 hiljada Srba.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
