Meštani Orlovata, ali i okolnih sela, dobro znaju njih dvoje, Šacu i Daru, koji se druže i putuju već devet godina.
Putuju seoskim ulicama, sve svoje sa sobom ponesu a kući se vraćaju tek kad padne mrak.
– Imam Daru već devet godina. Upregnem je u ova kolica ranom zorom i krenemo kroz selo. U kolica stavim tuluzinu, to je Dari hrana za taj dan. Ona meni služi kao bicikl. Idemo po selu, gde ima šta da se poradi, a da ja mogu, parkiram Daru ispred kuće i ona me čeka dok posao ne završim. Ja dobijem ručak od gazde a za Daru ponesem, objašnjava Šaca.
Nema više magaraca u selima, pa je Dara i atrakcija.
– Nema deteta koje ne bi Daru da pomazi, a ona to sve dopušta. Dobra je i ne traži puno, ona je već prilično stara, malo i šepa, a nisam ni ja više mlad i malo sam bangav, zato smo i dobar par, priča Šaca, jedna od orlovatskih legendi.
S kraja na kraj sela, leti i zimi, putuju Šaca i Dara, najveći prijatelji.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.