Sačuvajmo Liman od betona: Institucije ne sarađuju, a inspekcija kao da ne postoji

Ovaj deo grada nije izuzetak a Inicijativa je do sada organizovala bojne proteste kao i akcije.

Kako tvrde u ovoj Inicijativi ono što se dešava Novom Sadu u prethodnih 15 do 20 godina je ravno urbicidu jer se u prvi plan stavljaju interesi investitora i privatnog kapitala. Javnih i zelenih površina je sve manje, a na njima niču objekti koji nisu u funkciji interesa građana.

O tome kako se diže javna uzbuna, zašto “bitka za Liman” nije bitka samo za ovaj deo grada, kako se građani informišu i šta dalje razgovarali smo sa Biljanam Simonović iz ove Inicijative.

Koliko je teško organizovati komšije oko zajedničkog cilja i kako se podiže “javna uzbuna”u okolnostima kad je ugroženo životno okruženje?

Nama nije bilo teško da se organizujemo. Postoje delovi grada koji su potpuno pod betonom i postaju nefunkcionalni za život.

Nedostatak parking mesta koji je uzrokovan izbegavanjem obaveze od strane investitora da izgrade parking mesta ili suterenske garaže, evidentan nedostatak zelenih površina, dečijih igrališta, malih zelenih džepova koji koriste građanima za predah su nam bili opomena da moramo reagovati barem kroz aktivno učešće podnošenjem primedbi i na javnoj raspravi.

Novi Sad je nekada bio jedan od najzelenijih gradova u Evropi. Sada ima svega pet odsto zelenih površina. Mislim da su se građani probudili i postali svesni ovog problema.

Naš grad je u ravnici i mogao bi da se širi, razvija i raste. Nažalost, gradi se na način da se grad ruži, postaje haotičan i nefunkcionalan.

Kako je počela “bitka za Liman”? Koje „bitke“ su dobijene?

Inicijativa je nastala kao odgovor stanara Limana na nacrt Plana generalne regulacije Limana i predloženu gradnju javnih garaža na šest lokacija na Limanima, na postojećim blokovskim parkinzima koji su ozelenjeni.

Takođe, građani su reagovali i na predlog izgradnje ugostiteljskog objekta u Limanskom parku.

Komšije sa Limana 2 su reagovale i na izgradnju vrtića na jedinom dečijem igralištu i zelenoj površini u njihovom okruženju.

Inicijativa je nastala spontano kroz više malih komšijskih inicijativa na Limanima 1,2,3,4 kada smo prepoznali da postoji potreba da udruženo reagujemo i podržimo jedni druge.

Na osnovu Izveštaja Komisije za planove koji su objavili novosadski portali, dobili smo informaciju da su usvojene primedbe za 3 garaže, i iz izveštaja je nejasan status još jedne garaže na Limanu 1, koju je predlagač brisao na Javnoj sednici Komisije za planove u novembru mesecu.

Prethodne decenije su nas dovele u situaciju da ne verujemo dovoljno u ljude oko sebe, da postanemo inertni i apatični.

Možda je upravo udruživanje Limanaca oko naše Inicijative najveća bitka koju smo dobili.

“Bitka za Liman” prelazi lokalne okvire. Koga bi sve trebalo da se tiče krajnji ishod?

Bitka za Liman nije prva bitka za javne i zelene površine u Novom Sadu.

Prethodile su joj inicijative “Sačuvajmo park kod muzeja” i “Ne damo Livadicu”. Nakon Limana, javile su se i inicijative za Telep i Salajku.

Limanska inicijativa jeste do sada okupila najveći broj građana i predstavlja koristan model budućim inicijativama. Sve ove inicijative danas sarađuju i podržavaju se.

Zajedno pratimo planove regulacije koji su na uvidu i trudimo se da informišemo građane.

Ono na šta uporno apelujemo jeste da se procedure izmene na način koji bi dozvolio veće učešće građana i veću vidljivost samog procesa.

Evidentno je da su građanske inicijative doprinele buđenju svesti građana o značaju zelenih i javnih površina u Novom Sadu.

U ovom procesu je otvoreno mnogo pitanja: Kome treba da služe javne površine? Koliko nedostaje zelenih površina u Novom Sadu? Zašto ne postoji ni jedan propis koji reguliše sadržaje koji su važni za život u gradovima – kvartovske zelene površine, dečija igrališta, sportski tereni.

Na koji način gradovi poštuju obavezu koju je preuzela Republika Srbija za smanjenjm emisije CO2? Gde je po ovom pitanju nadležna Uprava za zaštitu životne sredine?

Zašto današnji planovi predstavljaju krpljenje rupa zbog propusta koji su nastali u radu gradskih institucija?

Šta je vaše iskustvo pokazalo, koliko su građanima dostupne informacije koje se tiču direktno njihovog okruženja i ko je najviše odgovoran za njihovo blagovremeno informisanje?

Informacije su dostupne na način koji podrazumeva da građani moraju ili da dnevno prate dnevni list u kome se objavljuju oglasi ili internet stranicu, u ovom slučaju Urbanizma, kako ne bi propustili da reaguju na plan regulacije koji ih se tiče, pri čemu nemate saznanja koje godine i u kom mesecu bi plan mogao biti oglašen

Pri tome, ne možete otvoriti grafički prikaz plana iz kog možete rastumačiti na koju parcelu se deo plana odnosi ukoliko nemate programe adekvatne za takvu vrstu dokumenta, a za neka tumačenja plana morate ipak biti stručni i upućeni.

Način na koji nas u ovom momentu obaveštavaju čini informacije nedostupnim većini građana, i u smislu blagovremenosti i razumevanja. Zato mislimo da je važno ovaj process otvoriti i uključiti građane u većoj meri još u toku izrade samog plana.

Na urbanistima je da takvu mogućnost dozvole. Bilo bi adekvatnije građane informisati barem putem kratkog obaveštenja koji bi bili dostavljeni uz komunalne račune ili uposliti mesne zajednice da obaveste Skupštine stanara ili upravnike, i otvoriti ove prostore za diskusije između građana i planera.

Vaše iskustvo je pokazalo da je saradnja među samim institucijama loša, i da često liči na igru “gluvih telefona”. Mogu li građani nekako da nateraju institucije da rade svoj posao?

Evidentan je problem ne samo u planiranju već i nemar u izvršenju planova regulacije grada. Gradske institucije ne sarađuju, i nema kontrole izvršenja planova, a inspekcijske službe kao da ne postoje.

U realizaciji se menja spratnost objekata, vrši se prenamena objekata nakon izgradnje, nema izgrađenih parking mesta u dovoljnoj meri čime se doprinosi haosu u stambenim zonama.

Čak i kada postoji obaveza investitora da obezbediti određeni procenat zelenih površina na parceli, to u realizaciji izuzetno retko možemo da primetimo.

Usvojen plan regulacije bi trebalo da predstavlja obavezu za institucije koje prate izgradnju i investitora. Kontrole po ovom pitanju gotovo da i nema.

Građani su na javnoj raspravi koja se odnosila na Plan generalne regulacije za Liman ukazivali i na ovaj problem. Naša adresa je i Skupština grada koja je nadležna da kontroliše rad gradskih institucija.

Da li društvene mreže mogu da pomognu u animiranju javnosti i privlačenju pažnje nadležnih?

Naša Fejsbuk stranica je imala velikog uticaja, ne samo u brzom širenju informacija ka građanima već i u privlačenju medija koji jesu presudan faktor kako bi privukli pažnju nadležnih.

Mana društvenih mreža se ogleda u tome je da ih koriste uglavnom mlađe i generacije srednje dobi, dok se stariji informišu preko standardnih medija poput novina i televizije.

Ipak, moram da naglasim, da su se stariji na Limanu angažovali više od očekivanog, a tu su glavnu ulogu odigrali upravnici stambenih zajednica iz redova stanara kao i usputno informisanje u međusobnoj komunikaciji “od usta do usta”.

Naše starije komšije odigrale su bitnu ulogu na terenu. Oni su i pokrenuli ovu inicijativu, i aktivno učestvovali u prikupljanju primedbi, kao i na javnoj raspravi.

Veliki broj ljudi ‚od struke‘ je doprineo da primedbe formulišemo i iznesemo adekvatnu argumentaciju protiv planirane izgradnje na Limanima.