Sačuvati vlast po svaku cenu: Koliko režimu vrede tragedije u Ribnikaru i Mladenovcu?

Način tugovanja jeste privatna stvar, ali istraživanje okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u školi na Vračaru i okolini Mladenovca, kao i preporuke koje Anketni odbor Skupštine Srbije treba da donese kako se ovako nešto ne bi (nikada) ponovilo – isključivo je stvar javnosti.

Za one koji su se kasnije uključili u temu, Skupština Srbije je u petak objavila saopštenje da se na zahtev roditelja iz „Ribnikara“ ukida Anketni odbor koji je trebalo da istraži masovna ubistva iz maja ove godine. Jedini je problem što u ovoj odluci nije učestvovao nijedan narodni poslanik, nego ju je, izgleda, samostalno (ili po nalogu vrha stranke ili svog idejnog vođe) doneo predsednik Skupštine Vladimir Orlić.

Vlast je Odbor od starta osudila na propast, a u tome joj je (ne)svesno pomogla i opozicija koja nije bila spremna na to da će režim preko svake granice pristojnosti lešinariti po bolu porodica mrtve dece.

Priprema za „blic krig“ ukidanje Odbora, obavljena po već viđenom naprednjačkom medijskom inženjeringu, a počela je kada su pojedine stranke pokušale da ospore izbor Marinike Tepić za predsednicu tog tela.

Prethodno su na kolegijumu (bez kamera) svi akteri bili saglasni da je logično da to mesto pripadne najvećoj opozicionoj grupaciji u Skupštini, ali su naknadno (pred kamerama) mišljenja promenjena.

Gebelsovska kampanja „Marinika lešinarka“ uspešno je lansirana – a opozicija je čak i u delu antirežimske javnosti predstavljena kao gomila grabljivaca kojima je jedino bitno da zahvate trunku vlasti, pa makar to bilo i u „Odobru o mrtvoj deci“.

Potom je jedan od advokata roditelja iz „Ribnikara“ pripremio javnost (na unapred donetu odluku) beskrupuloznom tvrdnjom da će Odbor uticati na istragu i iznositi delikatne podatke o maloletnicima.

I onda je usledio završni udarac – Odbor je ukinut mimo bilo kakve formalno-pravne procedure.

A koga to Anketni odbor zapravo može da ugrozi i zašto bi se njegovih rezultata uplašio iko osim onih koji godinama unazad javno promovišu nasilje i govor mrženje?

Advokati (pojedini, ne svi) su svoj posao obavili i ubedili roditelje da se bol može ublažiti i odštetnim zahtevom prema porodicama nastradalih u tragedijama, koji se navodno meri stotinama hiljada evra.

Ništa sporno, praksa finansijske reparacije za ljudski život uveliko se koristi u anglo-saksonskom pravu, gde sve ima cenu – pa čak i bol na ljudski gubitak.

Međutim, da li neko uveliko manipuliše ljudima slomljenog srca zloupotrebljavajući činjenicu da javnost njihovo mišljenje prihvata kao jedino ispravno i obećava im reparaciju samo ako igraju po „zadatim notama“?

Postoji li uopšte način da opozicija izbegne klopku u kojoj treba da se bori za mišljenja porodica žrtava, a da one ne budu isterane na videlo da se pojedinačno izjašnjavaju o ovom problemu?

Sredstva za očuvanje vlasti se očigledno više ne biraju, čak i po cenu da se ne istraže okolnosti koje su dovele do tragedija u Mladenovcu i „Ribnikaru“, a javnost je jedina koja to može da zaustavi.

Mislite o tome.

Autor je urednik u Danasu

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa