SAD bile opsednute Osamom bin Ladenom

Vlada SAD je ocenila kao „neodgovorno“ obelodanjivanje više od 90.000 stranica vojnih dokumenata na vebsajtu Vikileaks.org navodeći da je to pretnja po nacionalnu bezbednost zemlje. Savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost general Džejms Džons je rekao da WikiLeaks nije kontaktirao s Belom kućom povodom dokumenata već da je vlada SAD o njima saznala iz medija. Američkom Njujork tajmsu, britanskom Gardijanu i nemačkom Špiglu još pre nekoliko nedelja dat je uvid u obimnu dokumentaciju, ali pod uslovom da ne objavljuju materijal pre jučerašnjeg dana.

Upućeni kažu da se Vašington plaši da bi nakon ovoga mogao „izgubiti“ osetljiviji materijal koji uključuje desetine hiljada poruka poslatih ambasadama širom sveta, vezanih za oružane sporazume, trgovinske razgovore, tajne sastanke i necenzurisane izjave njihove vlade.

Objavljeni dokumenti sadrže detalje o ubistvima avganistanskih civila koji do sada nisu obelodanjeni javno. Takođe, uvidom u dokumenta stiče se utisak da je NATO zabrinut da Pakistan i Iran pomažu talibane u Avganistanu. Islamabad je, međutim, negirao ove optužbe. „Mislim da američko rukovodstvo dobro zna šta Pakistan radi“, navodi se u obrazloženju pakistanskog ambasadora u Vašingtonu Husaina Hakanija. On je dodao da je zemlja platila visoku cenu ljudskih života u protekle dve godine, jer su stradali mnogi civili u napadu terorista, uključujući i vojne i obaveštajne zvaničnike. „Stoga nas neće poremetiti nešto kao što su ova otkrića“, istakao je Hakani.

Avganistanska vlada kaže da je šokirana zbog objavljivanja dokumenata navodeći ipak da većina informacija nisu nove te da je o njima razgovarano i u prošlosti.

Stručnjaci navode da je jasna reakcija Bele kuće imajući u vidu da dokumenta prikazuju američku naivnost na početku rata, poremećenu opsesiju Osamom bin Ladenom, razne programe koji nisu urodili plodom te neuspeh da shvate prirodu talibana. Takođe, dokumenta su usledila u godini kada Obamina administracija razmatra na koji način da izmeni tok rata.

Američke vlasti, kažu upućeni, nedeljama su znali da će njihove tajne informacije iscuriti u javnost, ali da im nije pošlo za rukom da to spreče. Osnivač sajta Wikileaks Džulijan Asanž kaže da su najmanje dva meseca primali „visoko osetljivi materijal“ od vojnih izvora i da je kriminalni odsek Pentagona tražio da se sastanu sa njim na neutralnoj lokaciji ne bi li sprečili objavu dokumenata. Asanž, međutim, nije pristao na to.

Materijali su, prema navodima jednog izvora, dospeli u javnost tako što je novembra prošle godine neko ko je radio u izuzetno obezbeđenom postrojenju unutar američke baze u Iraku počeo da kopira osetljivi materijal.

Obelodanjivanje dokumenta povećalo je apetite za dodatnim otkrićima vezanim za rat koji ulazi u devetu godinu. „Ljudi žele još detalja“, kaže Stiven Aftergud, direktor Projekta o tajnosti vlade pri Federaciji američkih naučnika. „Oni žele veću otvorenost nego što su stekli ovim putem“, dodaje on.

Više od 92.000 stranica pokrivaju period dve administracije Bele kuće od januara 2004. do decembra 2009. i ilustruju mozaičke detalje o tome zašto su SAD potrošile 300 milijardi dolara na rat u Avganistanu, a pri tom su talibani postali jači nego 2001.

U pojedinim slučajevima papiri otkrivaju da je američka vojska davala pogrešna obaveštenja kao što su ona da su helikopteri obarani konvencionalnim oružjem umesto raketama sa navigacionim sistemom, te pripisivanje zasluga Avganistancima na izvođenju misija koje su obično sprovodili specijalni operativni komandosi. Dokumenta su sarkastičan podsetnik o tome kako je počeo rat, uz spominjanja neuhvatljivog Osame bin Ladena. U pojedinim izveštajima navodi se da je on prisustvovao sastancima u Keti, Pakistan. Njegov čovek zadužen za finansije je putovao od Irana do Severne Koreje gde je kupovao naoružanje. Navodi se i da je Bin Laden naredio samoubilački napad čija je meta bio avganistanski lider Hamid Karzaji.

Sajt koji se bori protiv tajnosti

London – Odluka Wikileaks da obelodani desetine hiljada tajnih dokumenata o avganistanskom ratu i preda ih trima medijskim organizacijama, prema mišljenju stručnjaka, odražava jačinu i sofisticiranost malog neprofitnog veb sajta, osnovanog pre samo tri godine u cilju borbe protiv preterane tajnosti. Osnivač Wikileaks Džulijan Ananž izjavio je da su dokumenta dokaz za ratne zločine počinjene u Avganistanu. Asanž, rodom iz Australije, insistirao je da Wikileaks nije prekršio zakon niti doveo u rizičnu poziciju vojnike. Sajt je više puta do sada u javnosti emitovao sadržaj koji je držan u tajnosti. Pre nekoliko meseci emitovan je video snimak koji pokazuje napad američkih helikoptera tipa „apač“ kada je ubijeno 12 civila u Bagdadu 2007. Putem ovog sajta javnost je mogla da sazna više o kampu Delta te zatvoru Gvantanamo. Wikileaks je daleko poznat po tome što je objavio poruke sa pejdžera poslate tokom napada na SAD 11. septembra. Sajt se finansira od pojedinaca i raznih organizacija i pretpostavlja se da u svojim arhivama ima više od milion dokumenata.