SAD će uvek biti uz svoje špijune

Jedan od njih je Alan Gros, bivši američki humanitarac, koga su kubanske vlasti uhapsile 2009. i osudile na 15 godina zatvora. Njegov slučaj je u proteklih pet godina bio u žiži pažnje u SAD, te nije čudo što su ga na američkom aerodromu dočekali dvojica senatora SAD, a potom i američki državni sekretar Džon Keri. Na putu kući u telefonskom razgovoru se zahvalio predsedniku SAD Baraku Obami što je omogućio njegovo puštanje na slobodu i dodao da je zahvalan i za promenu američke politike prema Kubi.

Ovaj dugogodišnji borac za jevrejska pitanja, koji je obišao celi svet, nije imao neko posebno iskustvo na Kubi i slabo govori španski, piše Telegraf. Kubu je posetio pet puta 2009. i u svom prtljagu uneo zabranjene uređaje za sanitetsku komunikaciju i pomogao njihovo instaliranje u jevrejskim centrima širom zemlje. Uhapšen je baš kada je planirao da se vrati kući.

Drugi oslobođeni zatvorenik je, međutim, čovek iz senke. Kada je njegov avion sleteo na nepoznatoj lokaciji u SAD, nije mu priređen pompezan doček. Neimenovani kubanski državljanin bio je američki špijun, koji je proveo gotovo dvadeset godina u zatvoru u komunističkoj zemlji zbog posla koji je obavljao u ime Sjedinjenih Država. O njemu se ne zna gotovo ništa, a Obama je rekao da je reč o „jednom od najvažnijih tajnih agenata koje su SAD ikad imale“.

Pre nego što je uhapšen kasnih 1990-ih obavestio je američke vlasti o nekoliko operacija kubanske obaveštajne službe, koje su bile u toku u Vladi SAD. Između ostalog, doprineo je hapšenju Ane Belen Monts, obaveštajne analitičarke koja je radila u Pentagonu i tajno slala poruke kubanskoj vladi, koristeći javne govornice u Vašingtonu. Uhapšena je deset dana nakon terorističkih napada 11. septembra i osuđena na 25 godina zatvora.

Ovaj špijun, koga Bela kuća naziva „neimenovanim obaveštajnim resursom“, takođe je doveo agente Federalnog istražnog biroa (FBI) do Voltera Kendela Majersa, zvaničnika u Stejt departmentu, koji je zajedno sa suprugom špijunirao za Havanu. Još je važnije to što je ovaj anonimni Kubanac ometao operacije kubanskih špijuna koji su radili na Floridi. Ta špijunska mreža uključivala je i takozvanu „Kubansku petoricu“, grupu obaveštajnih agenata koji su imali zadatak da špijuniraju u američkoj vojsci i kubansko-američkim grupama. Ta grupa je uhapšena 1998, a trojica njenih pripadnika su oslobođena juče u zamenu za slobodu ovog anonimnog agenta.

„S obzirom na njegovu žrtvu za SAD, njegovo puštanje na slobodu nakon 20 godina u zamenu za slobodu troje kubanskih špijuna čije je hapšenje on pomogao predstavlja prikladan završetak ovog poglavlja Hladnog rata“, rekao je portparol američke Kancelarije direktora za nacionalnu bezbednost (ODNI).

Na pitanje koja je svrha obezbeđivanja slobode za neameričkog državljanina koji više neće moći da obezbeđuje informacije američkim vlastima, Fren Taunsend, bivši savetnik Džordža Buša za nacionalnu bezbednost, je rekao da SAD na taj način poručuju da će uvek biti uz svoje špijune.

Rusija očekuje ukidanje sankcija

Moskva – Rusija je izrazila nadu da će SAD ukinuti sankcije Kubi i „drugim zemljama“ posle odluke američkog predsednika Baraka Obame da Vašington normalizuje odnose s Havanom. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova se nada da će uslediti „potpuno ukidanje trgovinskog embarga SAD prema Kubi, koji je na snazi od 1961.“ „Američki predsednik je priznao da dugogodišnji pokušaji da se izoluje Kuba nisu dali rezultate“, navodi se u saopštenju MSP Rusije.