SAD i Britanija mire Izrael i Tursku

Peresov boravak u Grčkoj vrhunac je dvogodišnjeg rada dve države na uspostavljanju svojevrsnog neformalnog saveza. Od 2010. Grčku su najviši izraelski zvaničnici posetili četiri puta. Snaženje saradnje jevrejske države i Grčke koincidira sa dosad najvećim padom u odnosima Izraela i Turske, nekadašnjih saveznika.

„Veoma intenzivno radimo na snaženju odnosa Izraela sa Grčkom i Kiprom i to smatramo izuzetno važnim. Nije reč o snaženju samo ekonomskih i političkih odnosa, već i strateških koji podrazumevaju i zajedničke vojne manevre“, izjavio je za Danas izraelski zvaničnik koji je zahtevao da ne bude imenovan. „Zainteresovani smo za uspostavljanje dubokih odnosa sa Grčkom i Kiprom, ali Turci misle da je to upravljeno protiv njih. A nije. Naravno, potrebni su nam dobri odnosi sa susedima, to je normalno. To je pogotovo normalno kada nam jedan sused okrene leđa“, navodi ovaj zvaničnik.

On je negirao da Izrael ima nameru da na Kipru gradi vojnu bazu, kako su pisali pojedini mediji, jer je to „protivno izraelskoj vojnoj doktrini da ne gradi baze u inostranstvu, niti dopušta njihovo stacioniranje na teritoriji Izraela“. „Posredi je samo vojna saradnja kroz manevre, na primer sa grčkom ratnom mornaricom“, kaže predstavnik izraelske vlade.

Odnosi Izraela i Turske dramatično su pokvareni nakon 31. maja 2010, kada su izraelski komandosi otvorili vatru na turski brod „Mavi Marmara“ usmrtivši 19 osoba, među njima devet turskih državljana. Brod je, prema tvrdnjama Turske, prevozio humanitarnu pomoć za pojas Gaze pod pomorskom blokadom Izraela. Izrael je organizatore konvoja sumnjičio za saradnju sa teroristima.

Turska je 2011. proterala ambasadora Izraela, a u Tel Avivu je sada njen najviši rangirani predstavnik drugi sekretar u ambasadi. Izrael je u međuvremenu prihvatio da se izvini zbog pogibija, pod uslovom da se Turska složi da je do tragedije došlo nenamerno i uz eventualne operativne greške. Izrael je pristao i da plati odštetu porodicama poginulih, ali ne i da odustane od blokade Gaze, jer „Turska ne može da diktira politiku Izraela“. Ankara pak odbacuje zahtev Izraela da se mogućim sporazumom stavi tačka na čitav slučaj, kao i da tursko pravosuđe odustane od progona osumnjičenih državljana Izraela.

Izražena spremnost Izraela na kompromis je, nema sumnje, podstaknuta i sa Zapada koji želi normalizaciju odnosa između svojih partnera na Mediteranu i Bliskom istoku.

Američka državna sekretarka Hilari Klinton u subotu će u Istanbulu sa turskim liderima razgovarati o situaciji u Siriji, ali i o tursko-izraelskim odnosima. Klintonova je o zainteresovanosti Vašingtona za obnovu normalnih odnosa između svojih saveznika govorila i u Jerusalimu pre nešto više od tri nedelje. Predstavnici Stejt dipartmenta nisu želeli da govore konkretnije o tome kako bi kriza između Izraela i Ankare mogla da bude rešena. I Leon Paneta, američki ministar odbrane, ovo je pitanje stavio na dnevni red tokom svoje nedavne posete Izraelu. Izraelski list Haarec izvestio je da se britanska vlada ponudila kao posrednik u sporu, „razmenjujući poruke“ između dve strane.

Korak napred, makar što se Izraela tiče, predstavlja nedavni susret premijera Benjamina Netanjahua i šefa diplomatije Avigdora Libermana sa grupom turskih novinara, kaže sagovornik Danasa. Intervjui Netanjahua i Libermana za turske medije su, zapravo, najviše što je dosad učinjeno kada je reč o komunikaciji između Jerusalima i Ankare, budući da zvaničnih kontakata od 2010. nema.

„Hteli smo da uputimo poruku da i dalje želimo da budemo prijatelji i da je to prijateljstvo važno za obe zemlje i za region, posebno kada se ima u vidu šta se dešava u Siriji i drugim zemljama. Kao što znate, premijer i šef diplomatije retko govore za strane medije“, objašnjava izraelski zvaničnik.

Zlatna medalja za Peresa

Izgradnja naftovoda i gasovoda između Izraela i Grčke bila je jedna od tema razgovora Peresa sa grčkim zvaničnicima. Peres je ocenio da je taj projekat „ekonomska i geografska neophodnost“. Predstavnici dve vlade su u martu potpisali sporazum o instaliranju podvodnog električnog kabla između Grčke i Izraela dugog 287 kilometara. Radovi treba da budu okončani do 2016.

Peres nije propustio priliku da kritikuje Iran rekavši posle susreta sa predsednikom Karolosom Papuljasom da „želimo svet turista, a ne terorista“. Papuljas je podsetio da se Grčka zalaže za stvaranje nezavisne i demokratske palestinske države, ali da je „bezbednost Izraela suštinski i fundamentalni deo rešenja“.

Peres je u sredu odlikovan Zlatnom medaljom grčkog parlamenta, što je priznanje za njegov „doprinos globalnoj zajednici“. Predsednik Parlamenta Evangelos Meimarakis rekao je da je poseta Peresa ovom zakonodavnom telu od istorijskog značaja.