SAD i Izrael uznemireni

Planovi Rusije da ponovo otvori svoje vojne baze u Siriji mogli bi poremetiti ukupnu ravnotežu moći na Bliskom istoku. Ovomesečna izjava admirala Vladimira Masorina, komandanta ruske mornarice, da Moskva namerava da ponovo uspostavi stalno mornaričko prisustvo na Mediteranu, pod budnim je okom Vašingtona i Tel Aviva. Dok su težnje mnogo jače od onoga što je postignuto, ovaj potez bi mogao doneti mnoštvo implikacija, kako na regionalni monopol SAD nad šestom mornaričkom flotom, tako i na bezbednost transkavkaskih i severnoafričkih ruta za snabdevanje energijom.
Perspektiva reaktiviranja ruskih mornaričkih baza u Siriji iz vremena hladnog rata na obalama Tartusa i Latakije mogla bi imati mnogo dramatičniji geopolitički udar. Analitičari kažu da bi povećanje sirijskih akcija u regionu moglo dodatno komplikovati pokušaje Zapada da iznađe rešenje za situaciju u Libanu i na palestinskim teritorijama. Odbrambene rakete i sistemi nadzora koji okružuju ruske instalacije mogle bi promeniti vojni balans na štetu Izraela. „Rusko mornaričko prisustvo na sirijskoj obali moglo bi omogućiti režimu predsednika Sirije Bašaru al Asadu da učvrsti sebe protiv potencijalnih napada SAD ili Izraela. Rusija bi ponudila atraktivnu politiku garancija“, navode brojni analitičari.
Iako Damask ne može u potpunosti da se uzda u Ruse da će braniti sirijske interese, samo njihovo prisustvo izmenilo bi okolinu pretnji za Izrael, navode analitičari. Ruski izveštaji navode da planovi Moskve uzrokuju „ozbiljne zabrinutosti“ u Izraelu, gde obaveštajni izvori govore da postoji strah da će se te baze „preobratiti u glavne centre elektronskog nadgledanja i centre vazdušne odbrane, što bi bilo pretnja po nacionalnu bezbednost Izraela.
Ruski list Komersant kaže da su planovi Moskve daleko od primene. Analitičari veruju da, ako se uzmu u obzir njihovi siromašni izvori, ruska mornarica bi mogla imati poteškoća pri širenju operacija na Mediteranu, čak i uz pomoć severnih i baltičkih flota, što je predočio admiral Masorin. Ali, Kijev post navodi da ruske crnomorske flote koje su date u zakup Sevastopoljskoj bazi nisu prijateljski raspoložene prema promenljivim odnosima Ukrajine i Moskve. U svakom slučaju, najam ističe 2017, čime se stvara potreba za novim pregovorima ili za traženjem novog prostora.
Zbog mogućih lukavih reakcija Izraela Sirija negira da je imala namere da bude domaćin ruskog vojnog prisustva. Ali u sumornom svetu bliskoistočne politike takva saopštenja se ne uzimaju zdravo za gotovo.
Prethodna saradnja Sirije i kupovina oružja iz Moskve, kao i zajedničko prijateljstvo dve zemlje s Iranom, uzimaju se kao dokazi da bi sporazum o novim bazama mogao da bude prvi logistički korak.
Predsednik Rusije Vladimir Putin, upleten u globalne vojne i diplomatske igre sa SAD, mogao bi takođe iskoristiti sirijske mornaričke baze kao zalog. Analitičari kažu da bi baze mogle da budu podjednako iskorišćene za povećanje ruske moći u mirovnom procesu koji vode SAD ili za kontrolu budućeg sirijskog ponašanja u zavisnosti od toga gde se nalaze interesi Moskve u tom trenutku.
Prema navodima Dmitrija Trenina iz Karnegi instituta za međunarodni mir, pragmatični moskovski političari zaduženi za spoljne poslove „tragaju za mogućnostima bez obzira na to gde one mogu biti“. To naročito znači – izgradnja uticaja na Bliskom istoku. Iz tog razloga, prema rečima Pavela Baeva iz dnevnika Monitor, Putin čeka da vidi kako će se završiti krize u Iraku i Iranu, od čega zavisi i njegov ulog. Jedan primer: danas, pošto se panične arapske države bave nuklearnim programima kako bi pratile Iran, Rusija želi svoj deo od celog biznisa u Zalivu. Ipak, u isto vreme Moskva pomaže Iranu da završi nuklearno postrojenje Bušer.