SAD i Kanada isključene iz saveza

 Većina od 32 latinske i karipske zemlje učesnice samita u meksičkom letovalištu Kankunu već duže vreme pozivale su na stvaranje ovakve organizacije u kojoj neće dominirati interesi dva moćna severna suseda.

Domaćin samita meksički lider Felipe Kalderon rekao je da će organizacija „konsolidovati globalni projekat latinsko-američkog i karipskog identiteta“. Saopštenje Kladerona aplauzom je pozdravio kubanski lider Raul Kastro kao istorijski korak u pravcu „konstituisanja čiste latinsko-američke i karipske regionalne organizacije“. Kuba je suspendovana iz OAS – a 1962. zbog svog socijalisitičkog populističkog sistema, da bi prošle godine organizacija izglasala ukidanje suspenzije Kube iz članstva, ali su vlasti Havane odbile da se ponovo priključe OAS-u. Za lidera Venecuele Uga Čavesa formiranje bloka je pozitivan znak udaljavanje od američke kolonizacije regiona.

No, rođenje bloka već na samom startu bilo je obeleženo razmiricama, što ukazuje i da zemlje juga Amerike ne govore jednim glasom već da imaju konkurentne interese. Naime, na preksinoćnoj večeri, konzervativni kolumbijski lider Alvaro Uribe žalio se na venecuelanske trgovinske sankcije protiv Kolumbije. Čaves mu je uzvratio da njegovoj zemlji stalno stižu pretnje paravojnih snaga Kolumbije nagoveštavajući da je u to umešana i vlada te zemlje. Čaves je potom ustao i vidno besan krenuo put Uribea, koji ga je zamolio da bude čovek. U svom stilu, lider Venecuele je odgovorio „idi do đavola“. Čavez i Uribe su se kasnije pomirili i obećali da će raditi na premošćavanju razlika.

Ubrzo su međutim izbile nove varnice kada je predsednik Bolivije Evo Morales, najjači Čavesov saveznik u regionu, nazvao Uribea američkim agentom čiji je zadatak da sabotira blok. „Od kada vodimo debatu o formiranju nove organizacije bez Amerike, agenti SAD stalno nas miniraju ne bi li nas sprečili u svom cilju“, izjavio je Morales.

U međuvremenu, Vašington je pozdravio formiranje nove grupe. „Sve zemlje članice novog bloka realno su jaki partneri SAD te ćemo i dalje nastojati da sarađujemo sa njima na širokom spektru inicijativa“, izjavio je portparol Stejt departmenta Filip Kroul i dodao da samit u Meksiku Bela kuća posmatra kao nešto konzistentno ciljevima Vašingtona u hemisferi. Drugi zvaničnik Stejt departmenta Arturo Valencuela kaže da novo telo nije nikakav problem, te da ne bi trebalo da bude zamena za OAS.

Stručnjaci vide mnogo izazova pred novim blokom. Naime, Latinska Amerika i dalje je podeljena po mnogim pitanjima kao što je na primer priznanje vlade predsednika Hondurasa Porfirija Loba, koji je pobedio na izborima novembra prošle godine. Lobo nije bio pozvan na samit u Meksiku niti je njegova zemlja imala predstavnika, iako su lideri učesnici samita celo vreme govorili da novi blok čine 33 zemlje Latinske Amerike i karipskih države, što uključuje i Honduras. Takođe, među latinoameričkim državnicima postoji i neslaganje povodom toga da li bi blok trebalo da zameni OAS. Čileanski lider Sebastijan Pinera smatra da je veoma važno da novi blok ne bude zamena za OAS, budući da je to „stalna organizacija sa sopstvenim funkcijama“.

Komentarišući formiranje novog regionalnog bloka, Piter Hakim, predsednik Interameričkog dijaloga, grupe iz Vašingtona, sumnja da će zemlje Latinske Amerike, inače osetljive na spoljna mešanja, biti i stanju da se suoče sa svim gorućim pitanjima u regionu. „To zahteva mnogo žrtvovanja suvereniteta a to je pitanje koje je za Latinsku Ameriku potpuno nepopustljivo“, smatra Hakim. Na predlog Moralesa, naredni susret lidera novog bloka biće naredne godine u Venecueli.