SAD naložile zaplenu Tešićevih 34 miliona, on i dalje izvozi municiju u tu zemlju

Pred Okružnim sudom u Vašingtonu, zaduženim za okrug Kolumbija, potvrđena je tužba državnog tužilaštva podneta 4. aprila 2022. za oduzimanje već blokiranog novca tri preduzeća koja su, kako se navodi, kršila sankcije uvedene 21. decembra 2017. Te sankcije su 2017. uvedene protiv Tešića i nekih njegovih firmi. Proširene su 2019. i na njegove saradnike i preduzeća čiji je novac blokiran i za koji tužilaštvo traži oduzimanje, piše nedeljnik NIN.

Zanimljivo je da je ovaj postupak u toku, a da firme vezane za Tešića izvoze municiju iz Srbije za SAD, i da je poslednja isporuka, prema saznanjima NIN-a, bila 1. decembra. I Kraljevina Velika Britanija stavila je Tešića na crnu listu nedavno, 9. decembra 2022, na Međunarodni dan protiv korupcije, uz kratko obrazloženje: „značajan trgovac oružjem iz Srbije, optužen za podmićivanje glavnog državnog tužioca druge zemlje“.

U zahtevu američkog tužilaštva se konstatuje: „Sledeći odredbe o sankcijama iz 2017, američke banke počinju da blokiraju novac…“ Sada tužilaštvo traži oduzimanje tog novca. Podnet je zahtev za oduzimanje pet blokiranih novčanih iznosa. Traži se oduzimanje tri iznosa vezana za dva preduzeća registrovana u Beogradu – 9.781.900 i 582.000 dolara od Falcon strategic solutions, kao i 4.549.719,80 dolara od Vecture trans. Takođe se traži oduzimanje dva blokirana novčana iznosa od 3.886.973.41 i 15.179.860 dolara vezana za preduzeće sa Kipra, Finrost Limited.

Ukupan iznos, kako se konstatuje i u zahtevu tužilaštva, čija se zaplena traži je 33.980.453,21 dolara. U zahtevu tužilaštva na 18 stranica, koji je javno dostupan u SAD, detaljno se obrazlaže kakva je veza ovih preduzeća, čiji su iznosi blokirani, sa firmama koje su već bile na sankcijama 2017. i kako su one navodno kršene. U obrazloženju tih sankcija iz 2017. navodi se da su te pobrojane firme pod kontrolom Tešića koji je takođe na toj crnoj listi.

Navode se u zahtevu tužilaštva takođe tri preduzeća koja su bila pod sankcijama 2017, od kojih dva iz Beograda, Partizan Tech i Tehnoglobal systems, a jedno sa Kipra, Grawit Limited. Zatim se konstatuje da su zbog veza pobroja nih preduzeća sa onima sa crne liste iz 2017. računi već blokirani, te se sada zato i traži zaplena.

Konstatuje se: „Pokušaji kompanije Tehnoglobal da iskoristi Falcon za primanje novca od svojih postojećih klijenata podržavaju kršenje sankcija i propisa o pranju novca.“ Takođe se, osim za Tehnoglobal navodi i da su druga dva preduzeća na crnoj listi od 2017. Partizan Tech i Grawit Limited izbegavala sankcije i kršila propise o pranju novca.

Navode se imena Milana Subotića i Esada Kapidžića, koji su od 2019. pod sankcijama zajedno sa Tešićem. Opisuje se detaljno kakva je veza Subotića i Kapidžića sa kompanijama koje su bile pod sankcijama i sa onim čija su sredstva blokirana. Napominje se u zahtevu tužilaštva da su sva navedena preduzeća obuhvaćena sankcijama proširenim 9. decembra 2019. Zahtev američkog tužilaštva za oduzimanjem novca potpisala je i specijalna agentkinja istražne službe Državne bezbednosti (Homeland security) Rori Market, pod pretnjom kazne za lažno svedočenje.

Potpisala je „da je prethodna verifikovana tužba za oduzimanje stvari zasnovana na izveštajima i informacijama koje su mi poznate i/ili koje su mi dostavili drugi predstavnici organa za sprovođenje zakona i da je sve što je ovde predstavljeno istinito i tačno“.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju NIN-a.