Stroža fiskalna pravila kao sredstvo borbe protiv dužničke krize u Evropskoj uniji moguće je uvesti i bez promene evropskih sporazuma, naveo je predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej. Ovakav Rompejev stav suprotan je zalaganju francuskog predsednika Nikole Sarkozija i nemačke kancelarke Angele Merkel koji zahtevaju usvajanje novog sporazuma do marta.
Plan Francuske i Nemačke podržavaju i Sjedinjene Američke Države čiji je ministar finansija Timoti Gajtner, posle jučerašnjeg susreta sa Sarkozijem u Parizu, rekao da je „veoma ohrabren nastojanjima Evrope da osnaži evro na početku opasne dužničke krize“, prenose agencije.
Gajtner je, međutim, rekao da Amerika ne planira da plasira novac MMF-u kako bi podržala fond za spasavanje evrozone.
U internom izveštaju pripremljenom za ključni samit EU koji će početi danas, Van Rompej nudi brzometni „fiskalni paket“ za čiju primenu nije potrebna ratifikacija u zemljama-članicama Unije, navodi Bi-Bi-Si, prenela je Beta. Van Rompej će predsedavati dvodnevnim samitom, i prema svim pokazateljima, to bi mogao da bude vrlo nezgodan posao za njega.
Van Rompej predlaže da se zemlje članice slože oko „novog fiskalnog paketa“ – bez održavanja referenduma ili ratifikacije u parlamentima. U nacrtu njegovog plana navodi se da se strože fiskalne reforme mogu uvesti prostim poboljšanjem protokola – što je procedura za koju jeste potreban nacionalni konsenzus, ali ne zahteva promene temeljnih sporazuma EU.
Ovakvo rešenje bi, prema Van Rompejevom mišljenju, ubrzalo sprovođenje reformi i uklonilo svaku vrstu potencijalne političke komplikacije. Njegovi predlozi su da budžetski deficit svake članice zone evra mora biti ispod tri odsto bruto društvenog dohotka, a državni dug ispod 60 odsto, te da u nacionalne pravne sisteme država članica treba „ugraditi“ striktna pravila kako bi na duži rok bili garantovani uravnoteženi budžeti.
Dalje, fondu za spasavanje zemalja evrozone treba dati bankarsku licencu da pozajmljuje novac direktno od Evropske centralne banke, a Evropska komisija treba da dobije ovlašćenje da automatski uvede mere štednje u zemljama kojima je potrebno „spasavanje“. Međutim, Van Rompej ukazuje da bi za dalekosežnije reforme ipak bilo neophodno da se promene evropski sporazumi. Francuska i Nemačka će nastojati da proguraju radikalnije mere, tvrdi briselski dopisnik BI-Bi-Si-ja, a ako ne bude dogovora svih 27 zemalja članica Unije, Berlin i Pariz su spremni da rade zajedno na novom ugovoru koji bi uključivao zemlje evrozone i svaku zemlju koja želi da se evrozoni priključi.
Ubedljiva podrška štednji u Grčkoj
Atina – Grčki parlament usvojio je u utorak kasno uveče ubedljivom većinom štedljivi budžet za sledeću godinu, koji bi uz drastično smanjenje troškova i povećanje poreza trebalo da postepeno izvuče zemlju iz dužničke krize. „Državni dug je ove godine porastao na 30.000 evra za svakog Grka i jasno je da ta tendencija mora odmah da se prekine“, rekao je premijer Lukas Papademos pozivajući poslanike da usvoje državni budžet za 2012. godinu, preneo je Dojče vele. Poslanici su čuli premijera – od ukupno 300 njih, 258 je dalo svoj glas štednji – državni deficit bi trebalo da se spusti sa devet na 4,5 odsto bruto-društvenog proizvoda.
Papademos i ministar finansija Venizelos žele i druge korake u cilju štednje: pojedine državne firme treba da budu prodate privatnim investitorima. Ali i privatni poverenici treba da pokažu dobru volju i otpišu polovinu dugova državi o čemu se još pregovara. Ispred skupštinske zgrade, dok se budžet za iduću godinu usvajao, vladala je uobičajena slika – više hiljada ljudi demonstriralo je protiv mera štednje i tražilo da se povuče odluka o otpuštanju hiljada državnih službenika, kao i planirano smanjenje zarada. FoNet
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
