SAD ne žele da povuku nuklearno oružje iz Evrope

Na samitu Alijanse koji je juče počeo u Estoniji, zvaničnici iz nekoliko zemalja vršili su pritisak na američku državnu sekretarku Hilari Klinton da njena zemlja počne pregovore sa Rusijom o smanjenju nestrateškog nuklearnog oružja, uglavnom bombi, koje SAD skladište u podrumima u avio bazama u članicama NATO.

Klintonova je, međutim, apelovala na obazrivost te naglasila potrebu da bi NATO trebalo da sačuva svoje nuklearne moći i da je u korist saveza da deluje jedinstvo kada je reč o ovom pitanju.

Pojedini zvaničnici izražavaju bojazan da bi pitanje taktičkog nuklearnog oružja moglo da podeli savez, te okrene dugogodišnje članice NATO protiv novih članica kao što je Turska i bivše sovjetske države, koje se opiru zahtevima da ovo oružje bude uklonjeno.

Ministri NATO procenjuju da je 200 operativnih taktičkih nuklearnih bombi koje su u vlasništvu SAD stacionirano u članicama NATO. Vladajuća koalicija Nemačke, koja nastoji da pojača veze sa Moskvom, obećala je još novembra prošle godine da će sa svoje teritorije povući američko nuklearno oružje.

Prema navodima dopsinika iz Talinu juče je vođena opsežna debata o novom strateškom konceptu Alijanse, čiji je ključni deo nuklearna politika u Evropi.Američka državna sekretarka izjavila je nakon razgovora sa estonskim kolegom Urmarom Petom da niko ne bi trebalo da sumnja u američke odbrambene veze sa svojim saveznicima. Tradicionalno, nuklearne bombe u Evropi za SAD su stub jedinstva NATO i nit koja spaja američku i NATO bezbednost. Rusija, s druge strane, koja ima daleko više ovakvog naoružanja nego što SAD imaju u Evropi, kaže da neće početi da uništava svoju masivnu superiornost u naoružanju sve dok Vašington ne ukloni svoje bombe iz Evrope.

Postoji i bojazan da bi svaki potez da se ukloni nuklearno oružje NATO moglo pokrenuti Tursku da razvije svoj sopstveni oružani štit, što bi stvorilo novu opasnost od širenja nuklearnog oružja u Bliskom istoku.

Cilj Alijanse jeste da usaglasi svoj nuklearni stav u novoj strateškoj viziji koja je doneta na samitu u Lisabonu novembra prošle godine i naglašava potrebu za zajedničkim pristupom. „Mislim da su osnovni principi nuklearne diskusije jasni: prvo, nijedan saveznik ne sme donositi jednostrane odluke i drugo, što duže bude opstajalo nuklearno oružje u svetu, NATO-u će utoliko biti potrebna nuklearna strategija“, izjavio je generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen.

Portparol belgijskog ministarstva spoljnih poslova Patrik Debek kaže da je debata o smanjenju ili povlačenju taktičkog nuklearnog oružja veoma važna, ali da svaka odluka mora biti doneta konsenzusom unutar NATO. „U ovom trenutku evropski saveznici imaju različita gledišta, ali Belgija je uverena da svaki zapadni potez može biti ispraćen recipročnim pokretom Rusije“.

Daril Kimbal, šef Udruženja za oružanu kontrolu iz Vašingtona, smatra da je samit u Talinu istorijski jer je ovo prvi put da ministri spoljnih poslova NATO razgovaraju o nuklearnoj politici Alijanse. Kimbal kaže da bi NATO trebalo da proceni opcije o povlačenju 200 bombi u sopstvenu korist i i na taj način promeni dinamiku donosa sa Rusijom.

Tomas Valasek iz Centra za evropske reforme naglašava da bi „pojedine zemlje centralne Evrope povlačenje taktičkog nuklearnog oružja doživele kao jednostran potez nekih većih zapadnih saveznika, jer bi ruske brige na taj način bile stavljene u prvi plan „. Valasek sumnja da su dani taktičkog nuklearnog oružja u Evropi prošli. „Pitanje je da li to činiti jednostarno ili u zamenu za odgovarajuća smanjenja sa ruske strane, u savezu ili bilateralno?“, pita se Valasek.