SAD od Srbije traži izručenje 11 svojih državljanja optuženih za digitalnu prevaru

Ovo je, inače, u Srbiji nastavak prvog postupka ekstradicije naših državljana stranoj zemlji -ne računajući izručenja Haškom tribunalu, koji je pravno izuzetno sporan, kako tvrde neki od pravnih zastupnika 11 građana Srbije protiv kojih je u SAD podignuta optužnica zbog digitalne finansijske prevare.

Saslušanje je već bilo zakazano za ponedeljak, ali je odloženo kako bi se advokati odbrane upoznali i pripremili sa zahtevima iz pristiglog pisma.

– Zamolnica SAD-a zaprimljena je u sudu prošlog petka pred kraj radnog vremena i isti dan je za ponedeljak bilo zakazano saslušanje svih lica. Međutim, saslušanje se nije održalo iz razloga što su branioci okrivljenih tražili da se upoznaju sa zamolnicom kao i dodatni rok kako bi se pripremili za izjašnjenje na istu – naveli su u Višem sudu.

Iako je ročište na zahtev odbrane odloženo, uhapšenima je određen pritvor.

Advokat iz Niša Miloš Petrović, koji zastupa dvojicu od 11 optuženih, kaže da su svi advokati zatražili odlaganje.

– Pošto nismo imali dovoljno vremena da izvršimo uvid u predmet i da se izjasnimo po tom zahtevu, svi branioci su dali podnesak za prezakazivanje i to je odloženo za sledeću nedelju. Sami okrivljeni su taj zahtev primili u 11 časova u ponedeljak, a u 12 istog dana je već bilo zakazano saslušanje- precizira Petrović.

Svih 11 građana Srbije, među kojima pojedini imaju i državljanstvo Australije, Filipina, Bugarske i Crne Gore, uhapšeno je 23. jula u Nišu, gde svi imaju stvarno ili formalno prebivalište, a u akciji pripadnika MUP-a Srbije izvedenoj u saradnji sa sa američkim FBI.

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu je tim građanima 24. jula, na zahtev Ministarstva pravde SAD, koji je podnet deset dana ranije, odredilo privremeni pritvor „u cilju izručenja pravosudnim organima SAD“, na šta su njihovi branioci uložili žalbe.

Prema pisanju medija, oni se terete da su od 2011. godine kao organizovana kriminalna grupa napravili 16 lažnih investicionih platformi, odnosno brokerskih portala, preko kojih su investitorima iz celog sveta, među kojima „većini iz SAD“, prodavali fiktivne akcije preduzeća a novac usmeravali na svoje račune u inostranstvu, protivpravno zaradivši „najmanje 70 miliona dolara“.

Navodno su komunicirali sa investitorima preko interneta ili video-konferencijskih poziva, koristili „lažne identitete i lažne titule“ kako bi ostavili utisak da su brokeri i finansijski stručnjaci, te „izdavali lažna dokumenta o kupovini akcija i potvrde o transferu novca“.