Danas će u Beču početi drugi susret SAD, Rusije, Saudijske Arabije i Turske posvećen pokušajima pronalaženja političkog rešenja za krizu u Siriji, koji bi već u petak trebalo da bude proširen učešćem većeg broja zemalja. Jučerašnje informacije o državama koje će još učestvovati u razgovorima o Siriji bile su protivrečne, ali je u britanskom Forin ofisu ruskoj agenciji TAS rečeno da će, pored četiri pomenute države, u razgovorima učestvovati i ministri inostranih poslova Velike Britanije, Irana, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Katara, Jordana, Nemačke, Francuske, Egipta i Italije.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Ministar inostranih poslova Francuske Loran Fabijus je rekao da je susret predstavnika Francuske, Saudijske Arabije, Jordana, Turske, Katara, Ujedinjenih Arapskih Emirata, SAD, Velike Britanije, Nemačke i Italije održan u utorak u Parizu bio samo pripremni sastanak za razgovore u Beču. Učesnici sastanka u Parizu iskazali su podršku samo onim uslovima za politički prenos vlasti koji mogu garantovati odlazak Bašara Asada u utvrđenom roku i neophodnost produženja borbe protiv Islamske države u Siriji. Učesnici tog sastanka su, kako Fabijusa citiraju evropski mediji, dali podršku umerenoj sirijskoj opoziciji i podvukli njenu ulogu u budućim pregovorima.
Sa svoje strane, administracija sirijskog predsednika Bašara Asada je korigovala vesti o njegovoj spremnosti za izlazak na vanredne parlamentarne i predsedničke izbore objašnjenjem da do izbora može doći tek pošto teroristi Islamske države budu pobeđeni. Redovni parlamentarni izbori u Siriji trebalo bi da budu održani maja 2016. godine.
I američki i ruski mediji ogromnu su pažnju juče posvetili pritiscima koje Pentagon vrši na Belu kuću da pojača američke intervencije u Siriji akcijama ograničenog obima na zemlji. Naročito je odjeknula izjava američkog ministra odbrane Eštona Kartera da bi američki vojnici mogli uzeti učešće u kopnenim operacijama umerene sirijske opozicije koju SAD u Siriji podržavaju. Vest Vašington posta da takav predlog razmatra i Bela kuća, sa američkog političkog vrha je relatizovana objašnjenjem da raspoređivanja trupa na zemlji u obimu kakav je bio u Avganistanu ili Iraku neće biti. Ruska strana je, naravno, oštro reagovala na ove najave, pa je predsednica Saveta Federacije Valentina Matvijenko ocenila da bi kopnene operacije SAD u Siriji bez poziva sirijskih vlasti ili odluke SB UN bile nedopustive i u oštroj suprotnosti sa međunarodnim pravom. A i među analitičarima je ostala ključna dilema „identifikacije takozvane umerene opozicije“, kako je rekao pres-sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov, odnosno ko bi bili američki partneri na zemlji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
