SAD špijunirale 35 svetskih lidera

Dokument iz oktobra 2006, u koji je britanski Gardijan imao uvid, pokazuje da je neimenovani američki zvaničnik predao čak 200 brojeva, uključujući brojeve svetskih lidera, koji su odmah postali meta prisluškivanja. Međutim, nije navedeno o kojim političarima je reč. Najnoviji navodi pojavili su se usred afere prisluškivanja mobilnog telefona nemačke kancelarke Angele Merkel, a pošto je obelodanjeno da je NSA pratila komunikaciju brazilskih i meksičkih lidera. Takođe, burne reakcije u vezi sa američkim nadzorom stigle su iz Francuske, pošto je pre nekoliko dana dnevnik Mond objavio da su SAD prisluškivale telefonske pozive preko 70 miliona francuskih građana.

Evropski šefovi država i vlada su zbog novih saznanja usvojili preksinoć zajedničku deklaraciju u kojoj podržavaju inicijativu Nemačke i Francuske da SAD u bilateralnim razgovorima objasne najnovija otkrića o špijuniranju. „Šefovi država i vlada razmatrali su poslednje događaje o mogućim obaveštajnim pitanjima i ozbiljnu zabrinutost koju su ti događaji izazvali kod evropskih građana“, navodi se u saopštenju. Lideri EU su ukazali na bliske veze između Evrope i SAD i vrednost tog partnerstva i izrazili uverenje da ono treba da bude zasnovano na poštovanju i poverenju. U saopštenju se podvlači da su obaveštajne aktivnosti vitalan elemenat u borbi protiv terorizma, i da se to odnosi na veze između evropskih zemalja, ali i sa SAD. Nedostatak poverenja mogao bi da naškodi potrebnoj saradnji u oblasti obaveštavanja, ističe se u saopštenju.

Šefovi vlada i država podržali su nameru Francuske i Nemačke da traže bilateralne razgovore sa SAD s ciljem da se do kraja godine postigne sporazum o uzajamnim odnosima u obaveštajnim pitanjima. Takođe su ukazali da su druge evropske zemlje pozvane da se pridruže toj inicijativi. Podsetili su da postoji radna grupa između EU i SAD o pitanju zaštite podataka, te pozvali da se ostvari brzi napredak. „U pitanju je očuvanje naših odnosa sa SAD. Njih ne treba menjati zbog onoga što se dogodilo, ali poverenje se mora obnoviti i ojačati“, rekao je francuski lider Fransoa Oland posle samita.

Merkelova je, po dolasku u Brisel, optužila Ameriku da je ugrozila poverenje. „Mi bi trebalo da imamo poverenja u naše saveznike i partnere, a to sada mora opet da bude uspostavljeno. Ponavljam, špijuniranje među prijateljima je neprihvatljivo protiv bilo koga, a to važi i za svakog građanina u Nemačkoj“, istakla je Merkelova. Ona je istakla da kada se jednom poseje seme nepoverenja, to ne olakšava, već otežava saradnju.

Američki predsednik Barak Obama je nemačku kancelarku još u sredu u telefonskom razgovoru uverio da SAD ne prisluškuju njen mobilni telefon. I pored toga, otkriće u vezi sa tim izazvalo je oštre reakcije nemačke vlade, opozicije i stručne javnosti.

Predsednica nemačke partije Zelenih Katrin Gering-Ekart ocenila je da su navodi o špijuniranju „kršenje poverenja bez presedana“ između Nemačke i SAD, dok je nemački ministar odbrane Tomas de Mezijer rekao da je prisluškivanje nedopustivo. Lider nemačke Socijaldemokratske partije Zigmar Gabrijel izjavio je da ako se potvrdi da SAD krše prava građana na privatnost, teško da će doći do dogovora o slobodnoj trgovini Nemačke i Amerike.

Inače, slični programi nadzora komunikacija otkriveni su i za Veliku Britaniju, ali britanska vlada nije želela da odgovori na pitanje novinara da li je dobila uverenje od SAD da nije prisluškivan telefon premijera Dejvida Kamerona. Mete SAD su bili i rivali, poput Kine i Rusije, ali i saveznici, kao što su EU i Brazil. NSA je nakon toga bila prinuđena da prizna da je nadzirala milione imejlova i telefonskih poziva američkih građana. Edvard Snouden se trenutno nalazi u Rusiji, pošto mu je odobren jednogodišnji azil. Vašington traži da on bude izručen kako bi mu se sudilo zbog špijunaže.

I Poljaci prisluškuju

Varšava – Šef poljske diplomatije Radoslov Šikorski povodom najnovije afere oko prisluškivanja evropskih lidera od strane SAD izjavio je juče da to nije iznenađenje, već da je skandal to što su te informacije procurile u javnost. „I mi prisluškujemo“, rekao je Šikorski Prvom programu poljskog radija i naglasio da elektronsko praćenje državnika iz drugih zemalja nije ništa neuobičajeno u svetskoj politici i da to rade sve vodeće države.

„Hoćemo istinu“

„Mi moramo da razgovaramo sa Amerikancima i pronađemo neku vrstu kodeksa ponašanja prema kojem ćemo da sarađujemo o ovom pitanju u budućnosti“, izjavio je finski premijer Jirki Katainen u Briselu. Njegov kolega iz Švedske Fredrik Rajnfelt je naglasio da je „potpuno neprihvatljivo“ da se prisluškuje lider saveznika, dok je premijer Italije Enriko Leta dodao: „Hoćemo istinu.“ Drugi lideri EU signalizirali su potrebu da se nastavi dalje, prenosi Bi-Bi-Si. Litvanska predsednica Dalija Gribasuskajte je izjavila: „Glavna stvar je da gledamo u budućnost. Evroatlantsko partnerstvo bilo je i jeste važno.“