Nikada nije bilo očiglednije da su u toku pripreme Izraela za napad na Iran zbog spornog nuklearnog programa Teherana, primećuje stručna javnost. Međutim, iako se otvoreno razgovara o mogućem udaru na iranska nuklearna postrojenja i čak vrši distribucija gas maski stanovništvu, sled događaja je takav da su američki visoki zvaničnici počeli da „opsedaju“ Izrael kako bi poslali nedvosmislenu poruku tamošnjim vlastima da se uzdrže od sile.
Predsednik Združenog generalštaba admiral Majk Mulen, direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA) Leon Paneta i savetnik u domenu nacionalne bezbednosti već su bili u Izraelu, dok je potpredsednik SAD Džozef Bajden u višednevnu posetu toj zemlji doputovao juče.
On je uoči putovanja istakao da administracija američkog predsednika Baraka Obame jača odbrambene veze sa Izraelom i preduzima zajedničke mere sa ovim svojim saveznikom u cilju zaštite od nuklearno naoružanog Irana. Kako je naveo, Vašington akcenat stavlja na jačanje međunarodnog diplomatskog pritiska na Irance. Upitan kolike su šanse da Izrael izvrši napad na Iran, potpredsednik SAD je rekao:“Iako ne mogu da odgovaram na hipotetička pitanja koja postavljate o Iranu, mogu da obećam izraelskom narodu da ćemo kao njegovi saveznici odgovoriti na sve bezbednosne izazove s kojima se njihova zemlja suočava. Nuklearno naoružani Iran ne bi predstavljao samo pretnju po Izrael, već i po SAD“.
Veliki deo izraelske stručne javnosti ovakve inicijative Vašingtona shvata kao naklonost Amerike. „Svi posetioci Izraela šalju nama i celom regionu poruku da naša zemlja nije usamljena“, kaže Ilan Mizrahi, bivši šef izraelskog Nacionalnog saveta za bezbednost. „To znači da Izrael neće otpočeti napad bez prethodnih konsultacija i podrobnog razmatranja“.
Odluka Amerike da izvrši pritisak na Izrael da se uzdrži od napada delom potiče od vojnih vežbi u obe zemlje koje su pobudile složena pitanja, kao na primer koliko bi efekta imao napad, kako bi na to reagovao Teheran i kada bi postalo jasno da je nuklearna linija u Iranu presečena.
„Izraelski premijer ne želi da donese odluku da se izvrši napad na Iran“, bio je komentar jednog od bivših zvaničnika koji učestvuje u raspravama o tom pitanju. „Postoji zajednički interes da sankcije u ovom trenutku budu funkcionalnije „. Kao rezultat toga, odnos Izraela i Amerike se u poslednje vreme zapravo popravio kada je reč o Iranu. Prema rečima Bajdena, Obamina administracija svake godine Izraelu dodeljuje vojnu pomoć u vrednosti od tri milijarde dolara. Osim toga, dve zemlje su obnovile konsultacije o odbrani, povećale broj zajedničkih vojnih vežbi i produbile saradnju u domenu sistema raketne odbrane.
Malo njih stvarno veruje da je napad na pomolu, kažu upućeni. Taktički izazovi i nevoljnost Amerike da u regionu izbije rat naveo je jedan deo analitičke javnosti na pomisao da će Izrael na kraju primenjivati strategiju „zauzdavanja“ Irana, koji negira optužbe da uran obogaćuje da bi proizveo bombe. Saradnja SAD i Izraela kada je reč o pribavljanju informacija se produbljuje, a njihove procene namera i sposobnosti Irana su bliže nego što je to bio slučaj u vreme administracije bivšeg predsednika SAD Džordža Buša. Među njima je pre godinu dana bilo više razlika. Obamina administracija je želela da uključi Iran u pregovore, što su Izraelci smatrali gubljenjem vremena i prilikom da Teheran obogati uran. Izraelski zvaničnici se slažu da su iranska vlada i ekonomija slabe i da se strogim sankcijama Teheran može naterati da promeni svoju nuklearnu politiku. S druge strane, SAD sve teže formiraju široke koalicije, u koje bi bile uključene Rusija i Kina, za oštre sankcije protiv Irana. Stoga je mogućnost za izglasavanje blažih sankcija veća u odnose na one koje bi Izrael hteo da uvede.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
