SAD u šoku, svet zasad bez velike drame

Tako je šefica Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard kratko oslikala najbližu budućnost svetske ekonomije, nesumnjivo podložnu snažnom uticaju događaja u najvećoj ekonomiji sveta. Zemlje u razvoju i tranziciji, dodala je ona, moraju da pokažu strpljenje i izdržljivost i prilagode novoj realnosti povlačenja investicija iz njihovih regiona, što će ih neizbežno izložiti turbulencijama.

Javila se saopštenjem i rejting agencija Standard end Purs samo da podseti da i dalje stoji iza razloga za smanjivanje kreditnog rejtinga američkih državnih obveznica, zbog čega je inače 2011. trpela veliki pritisak američke vlade: američka finansijska politika je, podseća Standard end Purs, i dalje nepredvidiva, pa razlozi što obveznice ne zaslužuju najvišu rejting ocenu i dalje stoje.

Zbog svog nelegitimnog ogromnog uticaja na politiku, toliko kritikovane svetske berze, iz Bele kuće su sredinom ove nedelje direktno pozvane u pomoć. Kao i najveći američki bankari. Jer, poučene ranijim iskustvima sa sličnim američkim budžetskim svađama, berze su odmah posle izbijanja američke budžetske blokade reagovale dosta uzdržano, a Baraku Obami je u aktuelnoj svađi bila preko potrebna njihova odlučnija pomoć, kako bi eventualno nastale finansijske štete legle na politički račun njegovih protivnika, kako se to već dogodilo sa Bilom Klintonom i republikancima 1995.

Obama je direktno Volstrit pozvao da „pokaže više zabrinutosti“, a šef Goldman Saksa Lojd Blankfen, posle očito upečatljivog sastanka sa predsednikom, podsetio je i kongresmene i, nepotrebno, svet: „Mi smo najvažnija privreda sveta, mi smo svetska rezervna valuta.“ I Ministarstvo finansija SAD je gotovo zapretilo da republikanci u Predstavničkom domu američkog Kongresa izlažu svet riziku od najveće recesije posle Drugog svetskog rata.

Iako su, u očekivanju da Američke federalne rezerve (Fed) od kraja godine ipak počnu sa zaoštravanjem monetarne politike i smanjivanjem kupovina američkih državnih obveznica, berze već izvršile neke psihološke i računovodstvene pripreme – i tu je Kristin Lagard pozvala Amerikance na odgovornost, pažljivo postupanje i postupnost – od četvrtka su vrednosti akcija, naročito izvozno orijentisanih firmi, počele da padaju i na berzama u Evropi i na berzama u Aziji. Zasad, međutim, nema velike drame. Smatra se da će Fed iz kupovine državnih obveznica početi da izlazi tokom decembra i da će konačno iz tog posla izaći za sledećih devet meseci.

U celoj svađi najvažnija je za svet nova granica američkog zaduživanja. Jer ukoliko Kongres do 17. oktobra ne odobri njeno povećanje iznad sadašnje granice od 16,7 biliona dolara, SAD, tvrdi američki predsednik, ali i finansijski analitičari, neće moći da uzimaju nove kredite kako bi servisirale stare, a to za svet znači da će najveći svetski potrošač morati da smanji svoje kupovine i na domaćem i na inostranim tržištima. Takva situacija, koja bi dakle bila praćena snažnim padom tražnje, nije se još dogodila u vreme ranijih američkih budžetskih svađa, pa bi za svet bila novo gorko iskustvo.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i naš poznati monetarni stručnjak Đorđe Đukić, međutim, smatra da će ovaj šok koji je nastupio najviše pogoditi SAD unutra jer je to relativno zatvorena privreda, a implikacije koje će imati nisu ni izbliza tolike o kolikim se ovih dana govori.

Đukić za Danas kaže da za to postoje dva razloga. „Prvo, Fed je faktički odustao od redukcije monetarne ekspanzije koju je najavio. To je bio šok za tržišta, ali u ovom slučaju pozitivan. Zemlje u razvoju koje su ranije imale problem da se zadužuju sada opet imaju relaksiraniju situaciju, mogu se zaduživati uz povoljnije kamatne stope nego što bi inače bio slučaj da je Fed učinio to što je najavio.“ Fed je ranije najavio da će do kraja juna 2014. apsolutno završiti proceduru kupovine državnih papira, ali je to odložio. „To odustajanje Feda je mnogo veći šok nego što su ovi sporovi oko finansiranja koji pogađaju ljude vezane za budžetske izvore“, kaže Đukić, ali tvrdi da sadašnja finansijska kriza oko finansiranja države neće bitno uzdrmati ni američki korporativni sektor.

„Američke korporacije imaju visok stepen samofinansiranja, krediti su im dostupni po izuzetno niskoj kamatnoj stopi, a što se tiče njihove ekspanzije, pre bi moglo da ih pogodi usporavanje privrednog rasta u Kini i Indiji i istočnoj Aziji, nego problemi sa finansiranjem javnih službi u Americi.“ Đukić kaže da se odustajanje od najavljenog zaoštravanja monetarne politike uzima kao veliki minus Fedu jer je izazvao dodatnu dozu nesigurnosti, koju finansijska tržišta kažnjavaju. On smatra da je do odlaganja došlo i zato što Ben Bernanke očito sa čela Feda odlazi i želi mere neizvesnih posledica da prepusti svojoj očitoj naslednici Dženet Jelen.

Zdravstveno osiguranje ili kazna

Od 1. januara 2014. prvi put u istoriji svi će Amerikanci imati zdravstveno osiguranje, pa i onih 48 miliona koji ga dosad nisu imali. Od utorka oni na određenim internet stranama mogu da kupuju polise zdravstvenog osiguranja. Na to ih obavezuje 2010. u oba doma Kongresa usvojeni zakon, koji je neki dan stupio na snagu. Ukoliko se tokom narednih godinu dana ne osiguraju, Amerikanci će plaćati kaznu koja će najpre iznositi 95 dolara, a do 2016. će rasti do 695 dolara godišnje. Oko 40 odsto Amerikanaca veruje da će im ovaj zakon doneti samo veće lične troškove.