SAD veruju da odluka Kremlja nije konačna

Najava Kremlja da više neće slediti odredbe Ugovora o konvencionalnim snagama u Evropi pojavila se nekoliko dana pre očekivanih novih razmatranja kojim će se, smatra administracija predsednika Džordža Buša, rešiti „neznatne razlike“ u stavovima povodom tog sporazuma.
Zvaničnici administracije smatraju da će takva odluka ruskog predsednika Vladimira Putina pospešiti pregovore o Ugovoru o konvencionalnim snagama Evrope. Iz Kremlja najavljuju da će suspenzija stupiti na snagu u roku od 150 dana. Neimenovani visoki zvaničnik iz Bušove administracije izjavio je da očekuje da će se američki i ruski stručnjaci sastati ovog meseca kako bi „razgovarali o prevazilaženju tih problema“, i kako bi „saslušali jedni druge i raspravljali o ruskoj zabrinutosti povodom ugovora“, koja je prouzrokovala preduzimanje značajnih koraka čiji je cilj veća kontrola naoružanja u područjima koja odvajaju istočne i zapadne države Evrope. „Žalimo zbog tog ruskog poteza, naročito zbog toga što smo planirali da još jednom stupimo u pregovore sa njima“ , dodao je isti zvaničnik i istakao da SAD smatraju da ruska odluka nije konačna. Rusija najviše zamera SAD na tome što ta država, i njene saveznice iz NATO, nisu ratifikovale set izmena donet 1999, sa ciljem da se modernizuje originalni ugovor iz 1990. SAD i njeni zapadni saveznici i dalje su voljne da ratifikuju taj prerađen ugovor, nakon što Moskva povuče određen broj svojih trupa iz dve bivše sovjetske republike, Gruzije i Moldavije, navodi isti izvor. On, takođe, tvrdi da je Kremlj već povukao najveći broj svojih trupa iz Gruzije, ali da i dalje odbija da povuče nekoliko stotina trupa iz pokrajine Abohazije u kojoj, sudeći prema navodima gruzijske vlade, pruža pomoć pobunjenicima. „Predložili smo da međunarodni inspektori odu na lice mesta i ispitaju situaciju.“ kaže američki zvaničnik. U Moldaviji 1.300 ruskih trupa nadgleda 49 tovara municije i vrši funkciju mirovnih snaga u sukobu između te države i male pokrajine Transnistrije koja je 1991. proglasila otcepljenje od Moldavije. Vašington je predložio da se ruske snage na tom području zamene manjim brojem međunarodnih snaga, kao i to da se Rusiji da novčana nadoknada za municiju koja se tamo čuva.
Ali, ti potezi nisu u potpunosti umirili Moskvu s obzirom na to da iz Kremlja poručuju da je NATO zahvaljujući svojoj ekspanziji u istočnoj Evropi uvećao svoju moć, što se kosi sa odredbama originalnog sporazuma. U izjavi se takođe navodi da je NATO rasporedio oružje na teritoriji tri novije članice te organizacije, bivših sovjetskih republika Litvanije, Letonije i Estonije, iako one nisu potpisnice originalnog sporazuma.
Ruski zvaničnici sa nepoverenjem gledaju i na najavu Pentagona da će izgraditi nove vojne baze za američke snage u bivšim članicama Varšavskog pakta, kao što su Rumunija i Bugarska. Najviši zvaničnici američke administracije i NATO tvrde da su takve optužbe neosnovane i da te snage ostaju unutar granica propisanih sporazumom. Pojedini vojni analitičari čak smatraju da Putin želi da tim optužbama naglasi da Rusija i dalje predstavlja protivtežu Americi i da se predstavi u što boljem svetlu uoči predsedničkih izbora koji se održavaju na proleće.
Poslednji predsednik SSSR Mihail Gorbačov podržao je Putinovu najnoviju odluku, ističući da bi bilo „besmisleno kada bi se Rusija jedina pridržavala odredaba tog ugovora koji druge potpisnice ne žele ni da ratifikuju“. Ali, on je takođe izjavio da „Rusija čini sve kako bi spasila taj ugovor i održala princip jednakosti“.