Sada je politički trenutak za osnivanje REKOM-a

Kako je istaknuto, Koalicija za REKOM će biti usmerena na jačanje regionalne mreže civilnog društva za pomirenje, istraživanju ljudskih gubitaka u ratovima devedesetih, pridobijanju svih lidera postjugoslovenskih zemalja da na samitu u okviru Berlinskog procesa u Londonu, koji će biti održan u julu ove godine, a najkasnije do kraja 2019. godine, potpišu Deklaraciju o osnivanju REKOM-a i time otpočnu proces osnivanja ove regionalne komisije.

Zbog toga je Koalicija za REKOM pripremila mapu puta – Akcioni plan za osnivanje i početak rada ove komisije, čiji je preduslov da lideri postjugoslovenskih zemalja dokažu svoju posvećenost pomirenju u regionu. Ukoliko koraci predviđeni Mapom puta za REKOM budu ostvareni u predviđenim rokovima, REKOM može biti osnovan već u junu 2020, otpočeti rad u aprilu 2022, a svoju misiju okončati do kraja 2025. godine, koja je istaknuta i u novoj Strategiji EU za Zapadni Balkan.

Nataša Kandić, koordinatorka projekta REKOM, rekla je da je osnivanje ove Regionalne komisije jedan od indikatora u procesu pomirenja, navodeći da su do sada četiri lidera postjugosolvenksih država (Srbija, Makedonija, Crna Gora i Kosovo, kao i bošnjački član Predstavništva BiH) podržali osnivanje REKOM-a. Kandić smatra da je sada dobar politički trenutak za potpisivanje Deklaracije, te da će do toga doći ako ne u julu, onda ubrzo posle samita u Londonu.

Ana Marjanović Rudan, takođe iz REKOM-a, predstavila je Mapu puta, navodeći da je sve teže utvrditi činjenice o zločinima, zbog čega je važno što pre osnovati ovu Regionalnu komisiju. Ona je izrazila nadu da će se i druge države regiona pridružiti REKOM-u, dodajući da bi REKOM mogao da bude osnovan 16. aprila 2022, a da bi sa radom završio 2025. godine.

– Uz političku volju, ovo bi moglo da se ostvari, poručila je Marjanović Rudan. Vesna Teršelič iz zagrebačke Documente je istakla da Hrvatska od 2013, kada je postala članica EU, ima sve manje političke volje da se bavi suočavanju s prošlošću, pitanjima nestalih, pa i REKOM-om. Ona je podsetila i na to da je suđenja za ratne zločine sve manje, kao i da je prošlo više od godinu dana otkako su se poslednji put na Bionima sastali predstavnici tužilaštva iz regiona.

Daliborka Uljarević iz crnogorskog Centra za građansko obrazovanje, navela je da će Koalicija za REKOM raditi na jačanju mreže civilnog društva kako bi se proces suočavanja s prošlošću vratio u fokus, što je, prema njenim rečima, neprijatna tema za političare.

Koalicija za REKOM podseća da je 2025. predviđena kao moguća prekretnica u odnosima Evropske unije i Zapadnog Balkana. Međutim, predstavnici EU jasno poručuju da neće „uvoziti konflikte“, te insistiraju na uspostavljanju dobrosusedskih odnosa i pomirenju kao preduslovima za održivu regionalnu bezbednost i saradnju. U Akcionom planu za sprovođenje nove strategije za Zapadni Balkan osnivanje REKOM-a izričito se navodi kao mera (6.1) potrebna za napredak u ovoj oblasti.

Još od 2006. godine grupa organizacija civilnog društva s područja bivše SFRJ razvija mrežu za podršku domaćim suđenjima za ratne zločine i za zajedničko utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i žrtvama u vezi sa ratom. U tom cilju, 2008. je stvorena Koalicija za osnivanje zvanične Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava na području bivše SFRJ, koja danas okuplja više od 2200 organizacija i pojedinaca, zagovarača REKOM-a. Takođe, više od 580.000 građana iz svih postjugoslovenskih zemalja je svojim potpisom podržalo inicijativu za osnivanje REKOM-a.

Hrvatska predsednica se ne oglašava

Na pitanje novinarke Danasa da li je hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović odgovorila na pozive Koalicije za REKOM, ali i na pismo nekadašnjeg predsednika Hrvatske Ive Josipovića, Vesna Teršelić je istakla da je Grabar Kitarović jedino u medijima navela da osnivanje REKOM-a nije u njenoj nadležnosti, već je u nadležnosti Vlade Hrvatske. Ona je dodala da hrvatska predsednica nije odgovorila ni Josipoviću. Teršelič je potom rekla da su predstavnici REKOM-a imali sastanak u hrvatskom ministarstvu pravosuđa, gde im je ukazano na navodne nedostate Statuta REKOM-a, ali da te primedbe još nisu dobili.