Foto: BETAPHOTO/ MILOS MISKOV (Arhiva)Sociolog religije i profesor na Univerzitetu u Novom Sadu Slobodan Sadžakov ocenio je da je Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas “glavna poluga velikosrpskog nacionalizma“.
Sadžakov je za vojvođanski portal Autonomija rekao da SPC „pokušava spasiti što se može spasiti od te ideje“ koja je, kako je kazao, “ uvek bila osnova politike ekspanzionizma, a krajem 20. veka odvela je i u razaranja i teške zločine“.
Kazao je da sve ličnosti i događaji, i u prošlosti i u sadašnjosti, kojih bi se, kako je kazao, „svako normalan stideo, za njih su prihvatljivi“.
Naveo je da su „osudjeni ratni zločinci za SPC heroji“, te ocenio da „blagonaklon, pozitivan stav prema četničkom pokretu od strane SPC ne iznenadjuje ako se ima u vidu da su četnici u Drugom svetskom ratu bili realizatori koncepta velikosrpske ideje“.
„Oni su blagosiljali i ratne zločince devedesetih godina (prošlog veka), kao što su podržavali i ratnu politiku Srbije“, rekao je Sadžakov.
Prema njegovim rečima, SPC ni danas nema problem „da zastupa neočetničke ideje“, ali imaju problem da pozitivno vrednuju antifašističku borbu.
„Mladi, delom i pod uticajem SPC, prihvataju nacionalističku ideologiju, mitomaniju, ratne zločince kao idole“, ocenio je Sadžakov.
Dodao je da sve veći uticaj crkve na društvo u Srbiji, ali i na sam politički sistem, „ozbiljno ugrožava sekularni karakter države“.
„Dovoljno je pomenuti uticaj SPC na politiku i obrazovanje, a tu su i razne beneficije koje SPC ima u ekonomskom smislu, kao što je oslobadjanje od poreza, brojne donacije od strane države i slično, pa čak i u pravnom – zastarevanje sudskih procesa, tolerisanje brojnih prekršaja kakvi su bili oni za vreme najvećeg talasa pandemije…“, rekao je on.
Kazao je da je najnoviji primer uticaja SPC najava zabrane Evroprajda (u Beogradu), što, kako je ocenio, očigledno predstavlja rezultat pritiska koji mesecima dolazi od strane i SPC i desničarskih grupacija.
Ocenio je da je nesporan uticaj veronauke kao „modela prepariranja ljudskih duša“, s čim „u paketu“ ide i, kako je kazao, podložnost nacionalizmu, konzervativizmu, autoritarnost.
„Kritički potencijali mladih su amortizovani na porazan način. Čas veronauke počinje i završava se molitvom. Škole su preko veronauke postale zapravo crkvene ekspoziture, duplikat onoga što se odvija u crkvi“
Kazao je i da se tu „ne radi o nekom znanju već o inicijaciji u veru“, te ocenio da „časovi verske nastave u tom smislu predstavljaju svojevrsni regrutni centar“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
