Saglasnost o nastavku ratifikacije Lisabonskog ugovora

Lideri EU složili su se na juče završenom samitu u Briselu da države članice treba da nastave proces ratifikacije Lisabonskog ugovora, ali i da odluku kako da prevaziđu probleme nastale posle neuspelog referenduma u Irskoj odlože za oktobar. Prema izjavama neimenovanih diplomata, zagovornici Ugovora uspeli su da ubede Češku da uloži napor u cilju procesa ratifikacije nakon najave zvaničnika iz Praga da će suspendovati ratifikaciju sporazuma dok Ustavni sud ne utvrdi da li je Ugovor u skladu sa zakonima te države.
„Potpisao sam Lisabonski ugovor i ne nameravam da povučem potpis s tog dokumenta, ali moram ubediti članove parlamenta da moramo ratifikovati sporazum“, izjavio je češki premijer Mirek Topolanek. On je istakao da je gotovo izvesno da će Česi pristati na ratifikaciju. Lideri predvođeni nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem istakli su neophodnost ratifikacije Ugovora u cilju nastavka procesa evrointegracija, te da proširenje EU neće biti moguće dok ne bude ratifikovan Ugovor. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso apelovao je na države EU da poštuju irsko „ne“ i odbacio mogućnost revizije Ugovora.

Francuzi podeljeni oko irskog „ne“

Pariz – Francuzi se na osnovu stava prema irskom odbacivanju Lisabonskog ugovora o novom ustrojstvu EU mogu podeliti na tri grupe: zadovoljne, nezadovoljne i ravnodušne, zaključak je istraživanja koje je juče objavio list Figaro. Prema anketi, 37 odsto ispitanika je izrazilo zadovoljstvo zbog irskog odbijanja, 33 odsto je nezadovoljno zbog toga što je Irska rekla „ne“, dok je 30 odsto istaklo da im je svejedno. Anketa je, takođe, pokazala da su Francuzi i dalje zainteresovani za evropsko pitanje, budući da 31 odsto ispitanika smatra da je irsko „ne politički događaj sedmice , nasuprot 15 odsto anketiranih koji su naveli reformu vojske koju sprovodi predsednik Nikola Sarkozi, Istraživanjem je bilo obuhvaćeno 1.003 ispitanika.

U zaključku sa samita navodi se da će druge zemlje članice nastaviti ratifikaciju Ugovora čiji cilj je da ojača institucije u okviru bloka da bi se prilagodilo proširenju Unije koja trenutno ima 27 članica. U zaključku se dalje kaže da je 19 od 27 zemalja ratifikovalo tekst Ugovora i da se proces ratifikacije nastavlja u drugim državama. Lideri država članica EU saopštili su na samitu da je Slovačkoj odobren ulazak u evrozonu od 1.januara 2009, čime će ta država postati šesnaesta članica evrozone.
Kao argument za takvu odluku, navedene su povoljne ocene iz izveštaja Evropske centralne banke i predsedništva Saveta za ekonomske i finansijske odnose EU o napretku koji je Slovačka ostvarila u ispunjavanju konvergentnih kriterijuma za ulazak u evrozonu. Učesnici skupa založili su se i za unapređenje saradnje sa Ukrajinom i drugim bivšim državama Sovjetskog Saveza.
Lideri EU podržali su plan Poljske i Švedske o takozvanom „istočnom partnerstvu koji podrazumeva jačanje ekonomske i političke saradnje između EU i njenih suseda na istoku. Analitičari ocenjuju da takva inicijativa predstavlja protivtežu Sarkozijeve inicijative o Meditaranskoj uniji, koja znači unapređenje saradnje s južnim susedima EU.
Dosta pažnje posvećeno je i razmatranju problema naglog skoka cena hrane i goriva. Evropska komisija je kao mogućnost rešenja tog problema predložila vladama država EU da daju privremene subvencije onima koji su najviše pogođeni takvom situacijom. Učesnici samita saopštili su da je potrebno sprovesti istraživanja o tome kako korišćenje biogoriva u Evropi može uticati na globalnu proizvodnju hrane, budući da pojedini protivnici takve inicijative smatraju da je posledica toga skok cena tortilje i hleba.
Jedna od tema skupa bila je i početak pregovora o prijemu Makedonije u EU. Predsedavajući Saveta EU, premijer Slovenije Janez Janša izjavio je da je EU saopštila Makedoniji da će datum početka pregovora s njom o prijemu biti određen tek kad ona reši spor s Grčkom oko naziva.