Foto: BETAPHOTO/VLADA SRBIJE/Peđa VučkovićJedno su priče i lepe želje, a drugo je ionako teška borba koja podrazumeva da se ne misli o fotelji u kojoj se sedi, već zaista o ljudskim i ženskim pravima, kaže Zorana Mihajlović, bivša potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, povodom izjave ministarke bez portfelja Tatjane Macure da su „žene izložene nasilju u politici“ i da će se „raditi na tome da se one osnaže“.
Ministarka Macura izjavila je da je nasilje kojem su žene u politici izložene drugačije od onog kojem su izloženi muškarci, te da će raditi na tome da se „ženski kapaciteti u političkom životu osnaže“.
Macura je za televiziju Hepi kazala da će se u Vladi Srbije baviti temom koja je, kako je kazala, „nepravedno predstavljena kao neprijateljska“, odnosno pitanjem rodne ravnopravnosti.
Posvetiće se sprečavanju nasilja u porodici, vršnjačkog nasilja i političkom osnaživanju žena, rekla je ona.
Macura je još rekla da broj žena u malom biznisu raste iz godine u godinu, kao i da sama Vlada Srbije kroz nekoliko budžeta prethodnih godina opredeljuje sredstva i podršku za žene koje hoće da se poslovno osamostale.
Ona je dodala da se žene prilikom pokretanja biznisa susreću sa „knap finansijama“ i nedostatkom veština, ukazala je da je „skupo kada neke usluge treba da se plate sa strane“, kao i da je problem i „usklađivanje rada i roditeljstva“.
Mihajlović, inače univerzitetska profesorka, kaže da je ovo o čemu ministarka Macura govori posao Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade, koje je ona osnovala i vodila dok je bila u Vladi, da bi onda na njegovo čelo dosla Maja Gojković „koja nam je pokazala šta misli o ženskim pravima kad je podržala i insistirala na izboru Slaviše Orlovića za dekana Fakulteta političkih nauka“.
„Dakle, za početak bi ministarka ako se već deklariše kao borkinja za ženska prava- odjednom- tebalo da se pozabavi ozbiljno time da se održi Zakon o rodnoj ravnopravnosti, pošto je na nagovor Crkve i vladajućih, zaštitinik građana Zoran Pašalić pokrenuo procenu ustavnosti ovog zakona, posebno njegovog dela o rodno senzitivnom jeziku. Jer, po radikalima, može jadnica, spremačica, učiteljica, ali ne može inženjerka, borkinja i slično“, kaže Mihajlović za Danas.
„Ovaj Zakon je jedva donet jer je opstrukcija ministara iz SNS bila neverovatna, ali je potom usvojen jer je tim istim ljudima to trebalo za Pregovaračko poglavlje 24 za pristupanje EU. Sad sve čine da Zakon sruše i to novopecena ministarka odlično zna“, kaže ona.
Mihajlović još kaže da je nasilje nad ženama i devojčicama sveprisutno, te da usvojeni zakon i i strategije koje se bave ovim pitanjima nisu dovoljne.
„Očekivala bih da ministarka govori o atmosferi u društvu koja tome doprinosi, ili o tome da se dodatno izmeni krivični zakon kako bi femicid postao teško krivično delo, ili o brojnim drugim merama koje postoje. Početak i kraj nasilja, bilo da je ono nad ženama, devojčicama ili je vršnjačko ,jeste atmosfera u društvu, od javnog govora pa nadalje. A suštinski problem je da radikali manipulativno govore o svojoj brizi za ljudska ili ženska prava, a u realnom životu sve čine i činili su da ih uruše i urušavaju ih svaki dan“, kaže Mihajlović.
Maja Kamenov, iz niškog Odbora za ljudska prava, kaže da na prvu loptu izjava ministarke Macure može da deluje kao da je sistem prepoznao pitanje nasilja nad ženama i nad političarkama, ali je to veliko pitanje.
Podseča da su neretko upravo opozicione poslanice bile izložene nasilju od svojih skupštinskih koleginica.
Kamenov kaže da u atmosferi koja još uvek nije prijateljska prema ženama u politici i biznisu „osnaživanje mora da bude sistemsko, a ne populističko“.
„Ne mogu se samo osnaživati političarke i mlade žene koje nameravaju da se bave politikom tako što ćete reći da imaju pravo na upotrebu rodno senzitivnog jezika, već država mora da donese zakonske propise i uvede mehanizme da kazni one koji vrše nasilje“, dodaje ona.
„Zakon o rodnoj ravnopravnosti jeste nešto što je važno, ali ako ministarka zaista misli da radi na osnaživanju, pa i upotrebi rodno senzitivnog jezika, neka sa svoje pozicije moći reaguje na Patrijarhove mizogine izjave, na reakciju republičkog Ombudsmana povodom odredbi o rodno senzitivnom jeziku, na akušersko nasilje, na porodiljsko odsustvo za očeve, pa onda, kako kaže, neke usluge ne bi plaćali sa strane“, kaže za naš medij ova borkinja za ženska prava.
Ona dodaje da ne mogu sve žene da se posvete biznisu i pita šta će biti sa ženama koje se bave naukom, zanatima i drugim zanimanjima, a država nema odgovor na problem zapošljavanja u javnom i obrazovnom sektoru.
„Neočekivana je ovakva relativizacija nasilja u porodici, vršnjačkog nasilja i nasilja nad političarkama od strane nekoga ko je do skoro veoma srčano branio prava majki i žena. Ovo su teme koje, svaka za sebe, zaslužuju najveću pažnju države, a na koje do sada sistem nije imao adekvatan odgovor. Osnaživanje žena koje su preživele nasilje nije dovoljno, neophodan je odgovor države na nasilj. Žene i političarke ne štite predsednik, političari ili bilo ko drugi, već ih prepoznaje i štiti zakon“, kaže Kamenov.
Ona očekuje da se članice Skupštine Srbije, bez obzira na stranačku pripadnost, zajedno bore za bolja zakonska i sistemska rešenja vezana za nasilje nad ženama, kažnjavanje nasilnika i definisanje femicida kao krivičnog dela.
Nasilje nad dvojčicama
„Očekivala sam da se ministarka Macura pozabavi i problemom maloletničkih brakova, koji predstavljaju nasilje nad devojčicama. Imamo i Nacionalni savet za borbu protiv maloletnickih brakova, koji sam osnovala dok sam bila u Vladi zajedno sa UNICEF-om, jer je broj takvih brakova rastao i raste“, kaže Zorana Mihajlović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
