Holandski vojnici koji su bili poslati da brane enklavu Srebrenica 1995. godine, nisu dovoljno učinili da zaštite srebreničke bošnjake, smatraju Danasovi sagovornici.
Ćamil Duraković, bivši načelnik opštine Srebrenica i Edvin Kanka Ćudić, koordinator Udruženja za društvena istraživanja i komunikacije iz Sarajeva, komentarisali su za naš list izvinjenje Vlade Holandije holandskim vojnicima koji su poslati u sastav mirovnih snaga UN da brane bosansku enklavu Srebrenicu sa nedovoljno oružja i ljudstva da očuvaju mir, nazivajući ga licemernim.
Holandski vojnici praktično su isterali 350 Bošnjaka iz UN baze, koje su potom ubile snage bosanskih Srba.
Holandski bataljon nije pružio dovoljan otpor bosanskim Srbima predvođenim generalom Ratkom Mladićem, koji su na kraju izvršile genocid u Srebrenici nad više od 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka u julu 1995. godine.
Holandski premijer Mark Rute obratio se u subotu stotinama veterana holandskog bataljona Dačbat III (Dutchbat III) u vojnoj bazi u centralnoj Holandiji, i rekao im da posle gotovo 27 godina “neke reči još nisu izrečene“.
“Danas se izvinjavam u ime holandske vlade svim muškarcima i ženama Dačbata III. Vama i ljudima koji danas ne mogu biti ovde. Sa najvećom mogućom zahvalnošću i poštovanjem prema načinu na koji je Dačbat III pod teškim okolnostima pokušavao da čini dobro, čak i kada to više nije bilo moguće“, rekao je Rute.
Ceremonija je održana posle izveštaja objavljenog prošle godine o iskustvu oko 850 vojnika koji su bili u sastavu holandskog bataljona.
U studiji su date preporuke uključujući i da vlada treba da napravi “kolektivni gest” oko, kako je navedeno, percipiraniog nedostaka priznanja i cenjenja toga šta su holandski mirovnjaci uradili obzirom na “vanredne okolnosti u kojima je od njih traženo gotovo nemoguće”.
Edvin Kanka Ćudić, koordinator sarajevskog Udruženja za društvena istraživanja i komunikacije, smatra da se Holandija od početka genocida u Srebrenici bori da ukloni ovu sramotu sa svoga imena.
“Potrošila je novac, vrijeme, a u tome ipak nije uspjela. Nisu dovoljno učinili da zaštite srebreničke Bošnjake. Ne zaboravimo, da je njih 350 zatražilo pomoć od holandskog bataljona. Pripadnici istog su ih istjerali iz UN-ove baze Charlie. Iako su znali da će biti ubijeni. Predali su ih, bespogovorno, u ruke borcima Vojske Republike Spske”, ukazuje Ćudić.
Naš sagovornik podseća da je Vrhovni sud Holandije presudio da je ta država prvo delimično, a potom veoma ograničeno odgovorna za smrt 350 bošnjačkih muškaraca tokom genocida u Srebrenici.
“Kao šlag na tortu, vlada te države je prije nekog vremena saopštila da će svojim veteranima pri Ujedinjenim nacijama platiti po 5.000 eura, kao gest i znak zahvalnosti za službu u strašnim okolnostima. To naravno uključuje i vojnike koji su bili u Srebrenici. Za šta im se daje novac, za to što nisu spriječili genocid?”, naglašava Ćudić.
Upitan da prokometariše najnovije izvinjenje holandskog premijera, Ćudić odgovara da je to neodgovorna i licemerna poruku, a u kontekstu rasta populizma na Zapadu.
“Istina je da je holandski bataljon bio slabo naoružan. To nije nikakva tajna. No, čija je to krivica? Ako ste preuzeli mandat nadgledanja UN-ove sigurne zone na sebe, zar sada nije licemjerno govoriti o tome kako branioci nisu bili dovoljno naoružani. Imali su zadatak koji nisu do kraja izvršili. Znali su holandski političari, ali i vojnici 1995. godine kakvi su se ratni zločini 1992. godine dogodili u Foči ili Višegradu. Tako da im ono što se dogodilo u Srebrenici 1995, nije trebao biti nikakav šok”, ističe Edvin Kanka Ćudić.
Nekadašnji premijer Vim Kok podneo je ostavku 2002. kada su kritikovane holandske vlasti zbog toga što su slale vojnike u opasnu zonu bez odgovarajućeg mandata ili potrebnog oružja da zaštite oko 30.000 izbeglica koji su pobegli u holandsku bazu u istočnoj Bosni.
Holandski vrhovni sud je 2019. presudio da je Holandija delimično odgovorna za oko 350 muslimanskih muškaraca koje su ubile snage bosanskih Srba u masakru.
Sud je presudio da su holandske mirovne snage evakuisale te muškarce iz svoje vojne baze blizu Srebrenice 13. jula 1995. iako su znale da su ti ljudi u „ozbiljnoj opasnosti da budu zlostavljani i ubijeni“ od strane snaga bosanskih Srba.
I Ćamil Duraković, nekadašnji načelnik opštine Srebrenica, smatra da holandski vojnici “apsolutno” nisu dovoljno učinili da zaštite Bošnjake u Srebrenici te 1995. godine.
“Mandat holandskog bataljona, kao i drugih koji su bili u Srebrenici, poput kanadskog, imali su precizno propisane aktivnosti i obaveze. Ono što je najviše sporno u tome jeste to što sam komandski kadar holandskog bataljona koji nije davao relevantne infomracije sa terena Vrhovnog generalštabu. U svakom smislu, kompletan bataljon je odgovoran. Možda pojedince možemo izdvojiti jer su se drugačije osećali, ali kao vojska svakako su odgvorni za sve što se dešavalo u Srebrenici, podjednako kao i svi drugi koji su imali obavezu da zaštite ovaj grad”, ukazuje Duraković.
Upitan da li se Holandija na pravi način suočava sa onim što se desilo u Srebrenici, naš sagovornik odgovara da se ne može pobiti činjenica da je Kraljevina Holandija prisutna u Srebrenici od kraja rata.
“Bilo je i dobrih i loših inicijativa, kao što je odluka sudova u Holandiji za odgovornost za naše ljude u Potočarima, jer kako je presuđeno, nisu znali šta će se desiti kad su ih protjerali iz kruga fabrike akumulatora. Ovo izvinjenje holandske vlade svom bataljonu, a ne nama žtvama je izopačeno i licemerno”, navodi Duraković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.