Sagovornici Danasa negiraju navode Ministarstva za rad da je nezaposlenost u Srbiji na istorijskom minimumu

– To je potpuno netačna informacija, kaže za Danas Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije “Sloga”.

Prema njegovim rečima, promenom metodologije obračuna procenta nezaposlenosti 2014. godine, nezaposlenost je pala sa 26 odsto na 12 odsto. Od tada, dodaje, kreće manipulacija sa brojem nezaposlenosti.

– Kada se pritom doda i to da ukoliko je neko samo jedan jedini dan zaposlen u kalendarskoj godini, a 364 bez posla, on se u statistici vodi kao zaposlen. Isto tako ko se svakog meseca ne javi u Nacionalnu službu, on se skida sa evidencije nezaposlenih. Ovo su samo neki od načina izvrtanja činjenica i obmanjivanja javnosti. U stvarnosti broj nezaposlenih se računa na radno sposobnu populaciju koja je danas u Srbiji negde na oko 4,5 miliona. Ukoliko imamo nešto preko 2 miliona zaposlenih, šta je sa drugih 2 i nešto miliona koji se ne vode nigde, a realno su nezaposleni. U principu obična laž i obmana – ističe Veselinović.

“Statistika moja dika, što poželim to naslika!“, poručuje Jovica Todorović, predsednik Odbora za pravosuđe Narodne stranke, dodajući da sumnja da je nezaposlenost na istorijskom minimumu.

– Ali, čak i ako jeste, kupovna moć je toliko niska, da je siromaštvo radnika na maksimumu u poslednjih tri decenije. To je izvesno. Imati posao koji ne obezbeđuje egzistenciju je privid zaposlenja. Tako je i statistički prikazana zaposlenost zapravo lažna. Radnici danas elementarnu egzistenciju obezbeđuju dodatnim izvorima prihoda ili materijalnih dobara, jer je nemoguće živeti od zarada – ukazuje Todorović.

Sa druge strane, dodaje, na istorijskom minimumu su i sva tradicionalna prava radnika, kao što je ograničeno radno vreme – radnici rade prekovremeno, vikendom, praznicima, što je u osnovi nezakonito, a nije ni plaćeno u skladu sa zakonom.

– Pravo na zaposlenje na neodređeno vreme (“za stalno“, kako se to kaže) se ne ostvaruje, pa neki radnici rade na određeno vreme, po ugovoru o delu ili o privremenim i povremenim poslovima, koji se periodično produžavaju, veoma dugo, čime se izigrava zakon. Zakon se izigrava, a čovek se drži “na kratkoj uzici“. Posebno zabrinjava da nepodnošljivo mnogo takvih slučajeva ima u javnom sektoru, odnosno gde je država poslodavac ili su poslodavci javna preduzeća i ustanove čiji je osnivač ili većinski vlasnik država. To znači da sama država generiše ovu negativnu pojavu – naglašava Todorović.

Prema njegovim rečima, poznato je da ta pojava, kojom se negiraju osnovni elementi prava na rad, omogućava političke i druge zloupotrebe ljudi, “što je i razlog da je privatizovana država masovno praktikuje”.

– Ne zna se koliko ljudi radi bez ikakvog ugovora, “na crno“. Ima mnogo pokazatelja da je ta pojava na istorijskom maksimumu. Ti ljudi su moderno “roblje“. Šokantno je što je ta pojava radne eksploatacije danas u Srbiji dobila i međunarnode elemente. Posledice smo nedavno videli sa radnicima iz Vijetnama u okolini Zrenjanina. To izaziva osećaj sramote i poniženosti u društvu u kome tradicija borbe za radnička prava seže u 19. vek – kaže naš sagovornik.

On dodaje da se sada primenjuje i tzv. “pozajmljivanje zaposlenih“, pa zaposleni rade kod jednog poslodavca, ali su u radno-pravnom statusu kod drugog, čija je delatnost, zapravo, iznajmljivanje radne snage, a ne ono za šta je zaposleni angažovan.

– Taj vid radnog angažovanja je našim propisima neregulisan, i praktično onemogućava ostvarivanje inače garantovanih elementarnih prava radnika. Treba naglasiti da radni sporovi, zaštita prava zaposlenih pred redovnim sudovima, toliko dugo traju da su potpuno obesmišljeni kada se okončaju. Da bi pravda uopšte bila pravda, ona mora biti pravovremena – ističe Todorović.

Konačno, dodaje, na istorijskom maksimumu je partijsko zapošljavanje u javnom sektoru, i privrednim društvima povezanim sa partokratijom, odnosno vladajućim slojem režimsko-partijske elite.

– Dakle, čak i ako je tačan podatak Ministarstva rada da je nazaposlenost u Srbiji ispod 10 odsto, to ne znači da je položaj radnika u našoj privredi i društvu dobar, jer je danas u Srbiji mukotrpno živeti od svog rada. Teško da radnici u Srbiji imaju razloga za slavlje predstojećeg Prvog maja. Naprotiv, i njima, kao i čitavom društvu predstoji borba za pravdu i slobodu, i život dostojan čoveka i građanina. U tom smislu, i naši radnici treba da proslave Prvi maj – zaključuje Todorović.