Sagovornici Danasa o Kriznom štabu: Što pre nam treba novo telo koje će upravljati pandemijom koja nije završena

– Pitanje o Kriznom štabu je pitanje za buduću Vladu Srbije, a lično nemam nikakve sumnje da će Krizni štab, ukoliko i dalje bude postojao, u kakvom god sastavu bio, odgovorno i posvećeno obavljati svoj posao, naveo je Lončar za Blic.

On je rekao i da bez obzira na to da li će u narednom periodu biti Kriznog štaba, njegovo ministarstvo nastaviće da radi na sprečavanju širenja korone.

Da je zakon poštovan, konkretno Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti – Ministarstvo zdravlja, odnosno ministar zdravlja imali bi ključnu ulogu u rukovođenju odgovorom na epidemiju. I to bi radili uz pomoć isključivo stručnih tela, pre svih Republičke komisije za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti.

Ovako, kako primećuje Milja Dimitrijević, iz Sindikata lekara i farmaceuta, u prvi plan su istureni Krizni štab i Vlada, iako takvo rešenje nije predviđeno do kraja zakonom. Ona kao i mnogi drugi predstavnici zdrastvenih radnika ističe da je potpuno pogrešno bilo to što se zanemarila Republička komisija za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti.

– Republička komisija je stalno telo čije je postojanje utvrđeno Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Kao takvo, njeni članovi imaju jasan uvid u to koje su potrbe a koji nedostaci sistema i u skladu sa tim mogu da daju svoje mišljenje. Takođe, kao stalno telo ona ne zavisi od izbora i promena vlasti. Takođe, sastavljena je samo od stručnjaka, pa ne možemo govoriti ni o takozvanom „političkom delu“, kao što je to bio slučaj sa Kriznim štabom – objašnjava Dimitrijević.

Ona podseća da na početku epidemije Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, kao ključni zakon u situaciji u kojoj se Srbija našla, nije ni predviđao postojanje Kriznog štaba.

– Mi smo odluku o formiranju Kriznog štaba videli tek krajem oktobra 2020, dok je u novembru potom izmenjen Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti tako da je u jednoj rečenici predviđeno postojanje Kriznog štaba – navodi Dimitrijević.

Krizni štab formiran je odlukom Vlade 13. marta 2020. godine. U tom trenutku ne samo da nije objavljena odluka o njegovom formiranju već i ne postoje nikakvi tragovi da je toga datuma uopšte i održana sednica vlade. Bilo je potrebno da prođu četiri i više meseca pa da javnost dobije spisak članova ovog tela. U julu kada je taj spisak objavljen mnoge je iznenadilo što neki od istaknutih lekara koji su se često pojavljivali na sednicama KŠ i kasnije konferencijama za mediji zapravo i nisu bili članovi, već savetnici.

Pri tome u julu je objavljen samo sastav Kriznog štaba ali ne i odluka o njegovom formiranju na osnovu koje bi se znale nadležnosti ovog tela. Ponovo je moralo da prođe par meseci pa je tek u oktobru  objavljena u Službenom glasniku odluka o formiranju KŠ. U toj odluci napisano je između osalog da je zadatak KŠ da daje „predloge i preporuke“ mera za sprečavanje širenja kovida 19, odnosno da je uloga KŠ savetodavna.

Srđan Hercigonja, iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, koji je zajedno sa SLFS analizirao odgovor države na pandemiju, navodi da je od početka jasno da je Krizni štab formiran mimo zakona političkom voljom vladajuće partije.

– S obzirom da zakon već predviđa postojanje Republičke komisije  nije bilo razloga za formiranje ovakvog tela. Jedini razlog je bio da bi se ostvarili partikularni politički interesi vladajuće partije. Od početka je bilo vidljivo da se odluke ne donose na osnovu stručnih merila već zarad obezbeđivanja političkih poena vlasti – navodi Hercigonja.

Kao posebno problematičnu on vidi činjenicu da je Krizni štab pre oktobra 2020, kada je objavljena odluka o njegovom formiranju, doneo preporuke o nekim od ključnih mera – poput policijskog časa ili zatvranja najstarijih.

Upitan kakav je trenutno status Kriznog štaba i da li bi ovo telo sada moglo da donese i jednu preporuku sagovornik Danasa kaže da bi KŠ mogao da se sastane, ali pošto je Vlada u tehničkom mandatu postavlja se pitanje legitimiteta bilo koje odluke koju bi ovo telo donelo.

– Nama što pre treba novo telo koje će upravljati pandemijom koja nije završena. I to telo treba da bude Republička stručna komisija. Ova komisija bi inače trebalo da postoji ali javnost o njoj ništa ne zna, ni ko su članovi, ni da li se sastajala tokom prethodne dve godine ni koje je odluke donosila – zaključuje Hercigonja.