„Kao da te troškove ne plaćaju građani, nego Lončar i Vučić iz svog džepa“: Sagovornici Danasa o izjavi ministra zdravlja da pacijentima treba pokazati račun kada izlaze iz bolnice

Mišljenja su da građani zaista treba da imaju uvid u to kuda idu njihove pare namenjene za zdravstvo, ali i da bez reforme zdravstvenog osiguranja nema ni reforme zdravstva.

Komentarišući izjavu ministra Lončara, Bojan Pajtić, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu ocenjuje da se baš u rečima ministra zdravlja oslikava sva bahatost i bezobrazluk Vučićevog režima.

– Sve vreme vrše zamenu teza po kojoj su oni ti koji nam obezbeđuju zdravstveno osiguranje, plate i penzije i arogantno ignorišu činjenicu da mi kao građani plaćamo njih, budžetske parazite, među kojima prednjači njihov vođa – bez dana radnog staža. Sami ne trpe nikakvu kritiku, ali osiono prozivaju „nezahvalne građane“ zbog troškova lečenja, kao da te troškove ne plaćaju sami građani na ime zdravstvenog osiguranja, nego ih otplaćuju Lončar i Vučić iz svog džepa. Najgora vlast u Evropi – ističe Pajtić za Danas.

Ljupka Mihajlovska, predstavnica organizacije Savez za pristupačnost Srbije i Kancelarije za studente sa invaliditetom Univerziteta u Beogradu kaže da ljudi nemaju svest o tome da zdravstvo nije besplatno.

– Koliko mi je poznato svako, ko ima nalog na E-upravi, može da pogleda troškove zdravstvenih usluga koje je koristio, a koje su bile pokrivene iz budžeta unazad nekoliko godina, sa detaljnim podacima od toga koliko je koštala igla do anastezije. Ljudi nemaju svest o tome da zdravstvo nije besplatno i da se iz njihovih doprinosa izdvajaju sredstva za zdravstvo, pa možda ne bi bilo loše da svi zajedno imamo tačan uvid u to. Međutim, to treba da posluži za dalju analizu i reformu zdravstva i da omogući svima da biraju gde će se lečiti, što znači da treba izjednačiti državnu i privatnu praksu – navodi Mihajlovska za Danas.

Krajnje je vreme, kaže specijalista ginekologije i akušerstva dr Snežana Rakić, da dođe do ozbiljne reforme zdravstvenog osiguranja, koje samo po sebi drži monopol, kao i promene Zakona o zdravstvenoj zaštiti koji bi uključio i način finasiranja zdravstvenih usluga.

– To je urađeno i u zemljama u okruženju, jedino kod nas nije, ne znam iz kog razloga ne može da se sprovede. Verovatno zato što je zdravstveno osiguranje, posle Narodne banke Srbije, jedna od najvećih kasa koja je neoporezovana – kaže dr Rakić za Danas. Dodaje da je reforma zdravstvenog osiguranja jedina prava reforma zdravstvenog sistema u kojoj moraju da učestvuju i Ministarstvo zdravlja, Fond za zdravstveno osiguranje kao i drugi faktori u zdravstvenom sistemu.

– Očigledno da ljudima koji su sada na vlasti je sasvim dovoljno da to funkcioniše na način kao i do sada: ne prepoznaju se problemi, ja ne znam šta će da urade sa ozbiljnim nedostatkom zdravstvenog kadra. Veliki broj ljudi je otišao iz srpskog zdravstva, godišnje oko 700-800. Sad su počeli da odlaze i u zemlje u regionu, recimo u Crnu Goru odlaze da rade. Dakle, potrebno je sveobuhvatno rešenje. – ističe ona.

Osvrćući se na to što se mnogi pacijenti okreću privatnom zdravstvu, nekadašnja direktorka GAK Narodni front navodi šta je neophodno uraditi.

– Mi trenutno imamo besplatno zdravstveno osiguranje, ali je ono nedostupno. Ljudi su godinama ulagali u sopstveno zdravstveno osiguranje koje je trenutno nedostupno za veliku većinu pacijenata i zato imate ljude koji sve više, a kojima mogućnosti dozvoljavaju, odlaze u privatne sisteme i koriste privatno osiguranje. Mora da se napravi osnovno zdravstveno osiguranje, dopunsko i privatno. Od toga zavisi koji ćete nivo usluge da dobijete u zdravstvenoj ustanovi. Kad to napravite onda možete i da izdate račun i predočite onome ko finasira te troškove, a bolnica nije prodavnica – vi ne dolazite da kupujete svoje zdravstveno osiguranje – navodi naša sagovornica.

Dodaje da kvalitetna zdravstvena usluga mora da se finasira.

– Postoje razne osiguravajuće kuće koje finasiraju lečenje u privatnim zdravstvenim ustanovama. Takva ista situacija treba da važi i za državu – dodaje ona.

Rakić podvlači da je takođe važno da oni koji vode zdravstvene ustanove moraju da imaju završen zdravstveni menadžment.

– Niko vam ne garantuje da neko ko je odličan profesor i doktor da je i dobar menadžer. Pogledajte privatne sisteme njih vode ljudi koji su ozbiljni menadžeri, zato te bolnice funkcionišu. To nisu ni najbolji doktori, niti profesori univerziteta, niti subspecijalisti, već ljudi koji su kvalifikovani da raspolažu sredstvima u zdravstvu. I da imamo takvu strukturu mi danas ne bismo imali izjave poput Lončareve – zaključuje Rakić.

Podsetimo, ministar zdravlja Zlatibor Lončar je na skupu o reformi zdravstva, održanom u Beogradu 7. juna rekao da država mnogo ulaže u zdravstvo, te da građanima treba predočiti da kada se leče u državnim ustanovama te usluge imaju svoju cenu.

„Pacijentima na kraju lečenja kada izlaze iz (državne) bolnice treba dati račun da vide koliko to sve košta. Neće oni ništa plaćati, ali treba to da znaju“, naveo je ministar.

On je naveo i da stanjem u zdravstvu nisu zadovoljni ni ljudi u Ministarstvu, ni pacijenti. Tom prilikom je poručio da je prioritet Ministarstva zdravlja „razvoj digitalizacije“ koja će doneti „značajne uštede“, i najavio da će usluga e-karton omogućiti da budu povezane sve zdravstvene ustanove u Srbiji.