Osim što često gostuje na televiziji, redovno i vanredno drži konferencije za novinare, predsednik Aleksandar Vučić ističe se i po tome što se građanima Srbije s vremena na vreme obraća i sa neobičnih mesta. Tako je u subotu intervju za televiziju Pink dao iz Štadlerovog voza, prethodno najavivši da će se razgovor realizovati na „tajnoj, ekskluzivnoj lokaciji“.
Mesta koja nisu bila tajna, ali jesu neobična za obraćanje predsednika Srbije, u više navrata su bila nedovršena gradilišta. Samo sa neizgrađene kule Beograda na vodi javljao se nekoliko puta, jednom sa 26. sprata u društvu ministra finansija Siniše Malog koji je tom prilikom napravio selfi, a drugi put sa vrha, sa lopatom u ruci, kada su radovi bili pri kraju. Još uvek je živo sećanje sa svečane sednice Vlade koja je održana u basenu Kolubara, a osim u kopovima, pojedini ministri su boravili i spavali sa njim i u kasarni u Nišu „da ne bi trošili pare za hotel“. Nejasno je da li su ovo ideje predsednikovih savetnika ili njegove lično, ali sagovornici Danasa se slažu da su obraćanja sa neuobičajenih mesta – marketinški trik.
– Reč je o marketinškim potezima koji su namenjeni slabije obrazovanom delu naroda. Cilj je da se predoči kako navodno Srbija napreduje blagodareći na svaku žrtvu spremnom predsedniku – ocenjuje za Danas sociolog Jovo Bakić.
Marko Oljača, predsednik Društva za održivu budućnost „Koraci“ kaže za naš list da predsednik Vučić predano neguje bizarnu potrebu da se predstavi kao prosečan, „običan čovek iz naroda“ koji deli usude života sa ostatkom unesrećenih, osiromašenih, ucenjenjih i obespravljenih građana.
– Naravno, ništa od toga nije tačno, jer predsednik izistinski nikada ništa nije radio niti stekao na transparentan način. Zahvaljujući mešetarenju i korupciji, na račun građana, ogrezao je u privilegijama i bogatstvu koje nije ni zaradio ni zaslužio. Moglo bi se reći da je naš predsednik nedokučiv čak i za onostrani svet. Teško je poverovati da on uopšte postoji, jer on niti jede, niti pije, niti spava, radi duže nego što traje dan, ne ide u toalet, nikada ne nosi masku, ali se i ne razboljeva, transmisivan je ali ne i zarazan. On ne cokće u vozu bez grejanja na minus tri, on je Prometej bez okova i Etona koju mu kljuca džigericu, on je natčovek, ali bez elementarnih moralnih i etičkih odlika ljudskog bića – ističe Oljača.
On dodaje da je Vučić preživeo više atentata nego svi svetki lideri zajedno u istoriji, i da se on „brine o nama na štetu svog zdravlja“.
– Pokušaji da se predstavi kao skroman čovek uglavnom osujeti neskrivena bahatost, pa saznamo za skupu garderobu, naočare, podrume vina, itd. Naravno, ništa naš presednik ne radi slučajno. Njegovi savetnici i on precizno i ciljano kod građana stvaraju kognitivni haos – u takvom kontekstu predsednik može sve, jer mu je sve dozvoljeno, kontrole, odgovornosti i sankcija nema. Nesreća po grane je što su na taj način vrata tiraniji širom otvorena – zaključuje Oljača.
Slika koja je do danas ostala najupečatljivija datira iz 2015. godine. Tada premijer, Aleksandar Vučić odlučio je da prvu godišnjicu rada Vlade Srbije proslavi svečanom sednicom u Rudarskom basenu „Kolubara“. Usred kopa, na improvizovanoj sceni i spojenim stolovima, ministri su govorili o svom radu i planovima, dok su iza njih stajale građevinske i rudarske mašine. Fotografija sa te sednice neodoljivo je podsećala na scenu iz Kusturičinih filmova, pa je većina korisnika društvenim mreža komentarisala da fali samo leteća mlada da je upotpuni.
Vučić je objasnio da je odluka da sednica bude održana u kolubarskom basenu doneta, jer je to, kako je rekao, „jedino mesto gde smo se borili sa poplavom, stanjem koje je zatekla Vlada kada je počela da radi“.
„Zemlja je bila u vodi do guše. To je stanje u kojoj smo je zatekli kada smo preuzeli Vladu“, naveo je tadašnji premijer dodajući da je „Kolubara“ simbol onoga kroz šta je njegova vlada prošla u prvih godinu dana.
Iako nosi garderobu u vrednosti od nekoliko prosečnih plata u Srbiji, predsednik voli da se predstavlja kao skroman. Dok u inostranstvu pije skupa vina, u Srbiji s vremena na vreme ruča u menzi ili sa radnicima. Spava u kasarni u Nišu, da ne bi trošio novac građana na hotel. A odelo koje nosi skuplje je od njegove plate, mada ta informacija do prosečnog glasača SNS ne može da dođe.
„Ne treba mi fotelja, hoću stolicu“
Svoju „skromnost“ predsednik Srbije pokazao je i pre tri godine, na vanrednoj konferenciji za novinare povodom situacije na Kosovu. U sali, na mestu gde je trebalo da sedi, čekala ga je fotelja. Međutim, videvši je, rekao je da mu ne treba fotelja i da je dovoljna stolica, koju su mu kasnije uneli.
Vukadinović: I marketing i egzibicionizam
Politički analitičar Đorđe Vukadinović kaže za Danas da iza potrebe Vučića da se građanima obraća sa neobičnih mesta ima svega po malo, i marketinga i egzibicije.
– A i, realno govoreći, ovde je sve ionako totalno apsurdno i nadrealno, tako da se scene koje podsećaju na Felinija ili Kusturicu tu veoma dobro uklapaju. Sem toga, Vučića već toliko ima svakodnevno i u svim medijima da mora da izmišlja neke nove ambijente, da bi se videlo da je nastup novi, a ne onaj od pre dan ili dva – ističe Vukadinović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.