foto FoNet/Zoran MrđaBroj tačaka presude osuđenom ratnom zločincu Vojislavu Šešelju bio bi mnogo duži, i obuhvatio bi zločine u Hrvatskoj i BiH da nije bilo zastrašivanja i opstrukcije suđenja iz Srbije, koja nikad nije sarađivala sa Hagom, pa neće ni sad kad je na vlasti njegov “politički sin” Aleksandar Vučić , smatraju sagovornici Danasa Izabela Kisić i Miloš Urošević.
Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove, pravni naslednik Haškog tribunala, preko Tužilaštva za ratne zločine Srbije, uputio je pozive za saslušanje osam osoba, sadašnjih i bivših radikala, među kojima je i Nemanja Šarović, zbog „kršenja pravilnika o neobelodanjivanju tajnih podataka i identiteta zaštićenih svedoka“ u procesu koji se protiv predsednika SRS Vojislava Šešelja vodio pred Haškim tribunalom.
Žalbeno veće Mehanizma osudilo je Šešelja 2018. godine na 10 godina zatvora za podsticanje progona, deportacije i prisilno raseljavanje, prisilno premeštanje Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci, 1992. godine.
U kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru, tako da nije ni bio u zatvoru.
“Sudeći po broju pozvanih na saslušanje, očito je da se radi o ozbiljnom mehanizmu zastrašivanja i potkupljivanja svedoka što je uticalo na tok suđenja Vojislavu Šešelju i neostvarivanje sudske pravde”, smatra Izabela Kisić, izvršna direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.
Kako dodaje, haškom tužilaštvu nije dozvoljeno da prezentira sve dokaze.
“Broj tačaka presude Šešelju bi svkako bio mnogo duži, i obuhvatio bi zločine u Hrvatskoj i Bosni da nije bilo zastrašivanja i opstrukcije suđenja iz Srbije. Do sada znamo da je u najmanje tri slučaja došlo do preokreta u svedočenju zbog pritisaka na svedoke i njihove porodice. Očekujem da će se pojačavati zahtevi tužilaštva i EU da Srbija ispuni svoje obaveze u saradnji sa Mehanizmom”, naglašava Kisić za Danas.
Miloš Urošević iz Žena u crnom ističe da se država Srbija davno obavezala da će kao članica UN-a sarađivati s njenim pravnim mehanizmima, “pa iz toga proizilazi da ista nema mogućnosti za izgovore, već da ima obavezu da uradi sve ono što se od nje traži kako bi ispoštovala međunarodno humanitarno pravo”.
“Mi znamo da Srbija nikada nije sarađivala sa tribunalom u Hagu zato što je imala političku volju za nečim takvim ili moralni kapacitet. Ona je uvek to radila pod međunarodnim pritiskom i uvek su po sredi bile politički pragmatične transakcije. Na žalost, međunarodna zajednica je odustala od pritiska i Srbija sada ima prostor da nesarađuje sa Mehanizmom u Hagu”, navodi Urošević.
On smatra da Srbija neće isporučiti pripadnike SRS-a Petra Jojića i Vjericu Radetu, koje Hag godinama optužuje za nepoštovanje Tribunala, odnosno za zastrašivanje i pritisak na svedoke u slučaju protiv njihovog političkog vođe Šešelja.
“Situacija u kojoj se trenutno nalazi Srbija jeste direktni proizvod politike u kojoj je učestvovao i osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj – on je politički otac aktuelnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njegov moralni mentor. U takvom atmosferi bilo bi krajnje nezamislivo i politički naivno verovati da će se sin odreći oca i poslati ga tamo gde on pripada – na optuženičku klupu. Ono što bi bilo dobro za društvo u Srbiji jeste da prihvati kako sudski utvrđene činjenice vezane za pomenutog, tako i da osudi istu tu politiku koja poput kancera nagriza društveno tkivo i onemogućava nam da se suočimo sa teretom zločina u kojima su učestvovali što kao planeri, što kao inspiratori, što kao naredbodavci, što kao organizatori, što kao izvršioci i otac i sin”, ukazuje Urošević.
Šešelj je za Danas rekao da nikom od svedoka nije pretio ili dovodio u opasnu situaciju, a da je haška dokumenta objavljivao da bi „jednom bilo objavljeno ono što su oni prikrivali pred Hagom“, te dokazao da je to nelegalni sud, koji se služio falsifikatima i lažnim svedocima. Najavljuje i da će sa objavljivanjem dokumenata nastaviti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
