Sagovornici Danasa: Poslanici EP popustili pod pritiskom, poslata poruka da Evropa još računa na ruski gas

Ovakav potez poslanika EP izazvao je burne reakcije i kritike mnogih grupa za zaštitu životne sredine, koje smatraju da je ovo korak unazad za Evropu.

Takođe, oni smatraju da će ovakva odluka uticati na brži razvoj klimatskih promena.

Podsećamo, EU se obavezala na klimatsku neutralnost do 2050. godine, kao i na smanjenje emisija gasova do 2030.

Ti procesi su deo Evropskog zakona o klimi, o kojem su dogovor postigli Evropski parlament i Evropski savet. Prema tom zakonu, EU ima i pravno obavezujući akt vezan za klimatske promene, kojem ovakve odluke ne idu u prilog.

Ipak, klimatolog Vladimir Đurđević za Danas kaže da to ne znači da će svaki projekat vezan za prirodni gas i nuklearnu energiju biti odobren i finansiran od strane evropskih fondova.

„U taksonomiji zelene energije pridodati su gas i nuklearna energija, što znači da će razvoji projekata koji se tiču ova dva izvora energije moći da koriste neke fondove koji proizilaze iz zelenog dogovora energetske tranzicije. To ne znači da će svaki projekat izgradnje neke gasne elektrane ili gasovoda biti označen kao zeleni. Postoje ograničenja koliko ugljen-dioksida to postrojenje sme da emituje da bi bilo proglašeno „zelenim“ gasom. Nuklearna postrojenja takođe, tu spadaju samo moderna postrojenja, nove vrste nuklearnih reaktora, koji su bezbedniji i koriste goriva koja iza sebe ostavljaju manje nuklearnog otpada, koji je bezbedniji“, objašnjava Đurđević.

On dodaje da prihvatanje ta dva izvora energije u taksonomiju ne znači da će sve što se tiče gasa i nuklearne energije da se vodi kao zelena energija, ali neka da će neka od tih postrojenja moći da dobiju određenu vrstu podrške.

Đurđević, takođe, smatra da ovo nije dobro iz ugla klimatskih promena.

„U smislu klimatskih promena, ovo, ipak, jeste poraz Evropske unije i njihove politike. Zato što se očekivalo da će se konačno doneti odluka da se nikakva vrsta fosilnog goriva i ni u kom obliku neće smatrati  zelenim izvorom energije i da neće dobijati finansijsku podršku. EU je na tom ispitu pala jer je poslala poruku da će gas još neko vreme biti korišćen, mada je gas u poslednjih 15 ili 20 godina često ocenjivan kao tranziciono gorivo, što znači da je on dovoljno prihvatljiv u tom prelaznom periodu dok se napuštaju fosilna goriva“, ukazuje naš sagovornik.

On kaže da oni koji brane usvajanje ovog dokumenta, ističu da EU ne odustaje od ideje da postane dekarbonizovana do 2050. godine.

„Smatraju da ta ideja nije oborena usvajanjem ovog akta. Ovaj dokument će taj proces malo usporiti, ali krajnji ciljevi ostaju isti. Ovaj dokument neće ugroziti dugoročne ciljeve EU“, samtra Đurđević.

Sa druge strane, klimatski aktivisti smatraju da je to korak unazad i da je to popuštanje pod pritiskom i da se nikad nećemo osloboditi fosilnih goriva.

„Istinost njihovih stavova je donekle tačna, jer se ovim pokazalo koliko su lobistički i finansijski moćan sektor. Ovaj preokret se desio pod njihovim pritiskom. Najveći zagovarač ovoga je bila Poljska, koja je „kraljevina“ uglja i koja je najmanje zaiteresovana za to što se zove zelena tranzicija. Na poslanike u Evropskom parlamentu je vršena neka vrsta uticaja“, ističe klimatolog.

On dodaje da i na međunarodnom nivou postoji otvoreno pitanje ispravnosti tog poteza, jer neki smatraju da ovo Evropu ostavlja čvrsto povezanu sa Rusijom.

„Ako dajete zeleno svetlo da su gasna postrojenja još uvek poželjna i da će biti zelena energija, pretostavlajte da ćete imati neki izvor gasa koji vam je relativno blizu, a jedini takav izvor je Rusija. Time se šalje poruka da će Evropa bar još neko vreme da računa na ruski gas“, objašnjava Đurđević.

Doktorka fizičke hemije i profesorka na Univerzitetu Singidunum Svetlana Stanišić samtra da klimatske promene ili globalno otopljavanje za većinu ljudi deluju kao izmišljena tema konferencije Ujedinjenih nacija, sve dok ne primetimo da je svako leto toplije od prethodnog, da šetnja po gradu preko dana ne izgleda kao na filmovima iz 70-ih godina, da se klima uređaji ne gase ni noću i da po svetu divljaju požari.

„Iako klimatske promene imaju svoj prirodni tok, ono što znamo jeste da gasovi staklene bašte koji se emituju sagorevanjem fosilnih goriva značajno ubrzavaju rast globalne prosečne temperature, a kakva je perspektiva, zavisi da li budućnost opisuju političari, ekološki aktivisti ili naučnici, i oko toga se vode žučne diskusije u Evropskom parlamentu“, navodi Stanišić.

Ono oko čega su svi saglasni, kako objašnjava, jeste da je ugalj najveći problem sa aspekta životne sredine, klimatskih promena i zdravlja ljudi.

„Ali na konferenciji posvećenoj klimatskim promenama COP26 u Glazgovu se ispostavilo da ne postoji globalna saglasnost ni za prvi korak u zelenoj tranziciji koji bi se ticao upravo isključivanja ovog energenta, a najveći otpor merama protiv upotrebe uglja i generalno zelenoj tranziciji su pružale SAD, Australija, Rusija, Brazil, Kuvajt i Saudijska Arabija. Oko 38 odsto električne energije širom sveta se dobija iz uglja, a među razvijenim zemljama, Nemačka je iznenađenje sa oko 46 odsto struje koja dolazi od uglja, dok se ostalo generiše od gasa, nuklearnih postrojenja i obnovljivih izvora energije kao što su vetar i sunce.

Od velikih zemalja među korisnicima uglja su i Australija sa 77 odsto električne energije koja se generiše od uglja, Kina sa 79 odsto i Poljska sa 92 odsto. Kada se uzme u obzir i veličinu zemlje, 58 odsto električne energije koja se širom sveta dobija od uglja se koristi u SAD i Kini.

„SAD ima i velike zalihe uglja zbog čega se naziva Saudijska Arabija uglja. Emisija suspendovanih čestica iz termoelektrana na ugalj se smatra odgovornom za 52.000 prevremenih smrti godišnje samo u SAD, 670.000 u Kini i do 115.000 u Indiji. Metastudija koja je objedinila nalaze 113 studija iz sveta je potvrdila ono što već znamo – život u okolini termoelektrane na ugalj donosi prevremenu smrt, respiratorne bolesti i rak pluća, kardiovaskularne bolesti, a takođe utiče na oboljevanje i povećanu smrtnost najmlađih“, ukazuje Stanišić za Danas.

Kako dodaje, Pariski sporazum iz 2016. godine i Clean Power Plan iz 2015. su dve najveće inicijative koje su se bavile obustavom upotrebe uglja globalno.

„Ipak 2017. godine američka vlada je odlučila da se povuče iz ovih sporazuma, u smislu da produži sa upotrebom uglja i da obustavi investicije u obnovljive izvore energije, što je iniciralo brojne kritike stručne javnosti iz oblasti nauke i medicine“, podseća Stanišić.

Iako su se mnoge zemlje obavezale da izbace ugalj iz upotrebe, to za sada ne ide po planu.

„Mnoge evropske zemlje su rešile da do 2030. godine isključe upotrebu uglja, Indija se obavezala da u periodu od 2005. -2030. smanji za 35 odsto učešće fosilnih goriva u dobijanju energije, ali ova predviđanja zvuče jalovo kad uzmemo u obzir da Indija i dalje investira u termoelektrane na ugalj“, navodi ona.

Naša sagovornica obrazlaže i da je ugalj najveći krivac za porast globalne temperature.

„Kada je u pitanju doprinos klimatskim promenama,  procenjuje se da 44 odsto globalnih emisija ugljen dioksida dolazi od sagorevanja uglja, dok sagorevanje nafte i gasa doprinosi sa 35 i 20 odsto redom. Naravno, postoje i drugi gasovi staklene bašte koji doprinose globalnom zagrevanju i uticaj ugljen dioksida nije jedini, ali kad se sve uzme u obzir, „The International Energy Administration“ procenjuje da je sagorevanje uglja odgovorno za 30 odsto promene globalne temperature koja je registrovana od preindustrijskog perioda“, ukazuje Stanišić.

Ona, takođe, smatra da ovakva odluka evropskih poslanika nije dobra, ali da je razumljiva.

„Imajući u vidu da do sada nije bilo konkretnijih koraka u pravcu rešavanja problema klimatskih promena i da je globalno upotreba uglja još uvek veliki problem, sasvim je razumljivo to što Evropska komisija smatra da su investicije u prirodni gas i nuklearne elektrane prihvatljive sa aspekta klimatskih promena, i što je ovakav stav dobio i zeleno svetlo Evropskog parlamenta“, kaže Stanišić.

Međutim, kako dodaje, ova odluka je naišla na osudu brojnih ekoloških aktivista i nevladinih organizacija koje tvrde da će buduća ulaganja u energetiku napuniti Putinov budžet, EU učiniti još više zavisnom od ruskih energenata i da je označavanje nuklearne energije i prirodnog gasa kao zelene energije suprotno ciljevima radnog okvira zelene EU taksonomije klimatski održivih delatnosti i klimatske politike koja podrazumeva da EU postigne karbonsku neutralnost do 2050. godine.

„Ono što bi se reklo da ekološki aktivisti nemaju u vidu je da broj stanovnika na svetu i potrošački konzumerizam čine da ideja o ekološkim izvorima energije kao jedinim koji pokrivaju energetsku potrošnju bude čista utopija“, pojašnjava naša sagovornica.

Kako se navodi, elektrane na prirodni gas se smatraju prihvatljivim ako ne ispuštaju više od 270 g ugljen dioksida po kW proizvedene struje ili ako ne prekoračuju zadate vrednosti emisije na godišnjem nivou, što se može sprovesti i time što će se koristiti povremeno, dok se nuklearne elektrane smatraju prihvatljivim ako zemlje u kojima se grade imaju plan i finansijska sredstva za bezbedno odlaganje radioaktivnog otpada.

„Oslanjanje na izvore obnovljive energije je problematično jer ne postoji način da se iz intermitentnih izvora energije, kao što je sunce koje danju sija, a noću ne ili vetar koji povremeno duva, obezbedi kontinuirana i predvidljiva proizvodnja električne energije, a mogućnosti za skladištenje iste su veoma ograničene, pa samim tim bi bilo otežano upravljanje elektroenergetskim sektorom koji bi se potpuno oslanjao na obnovljive izvore energije. S druge strane, kako su rezerve fosilnih goriva u svetu ograničene, nadamo se da će pre njihovog potpunog iscrpljivanja koje će rezultirati klimatskim kolapsom naučnici naći način da se upravlja radioaktivnim otpadom ili iznaći novi način za dobijanje energije. U svakom slučaju, za tako krupne promene je potrebno mnogo više od političke odluke“, ističe Stanišić.