Ni posle četiri meseca Novom Pazaru se ne stišavaju priče i komentari kakvo spomen-obeležje može da bude na novom groblju kod Petrove crkve.
Za koga ima mesta – samo za pravoslavce ili i za pravoslavce i za ateiste? Celu priču pokrenula je Nelica Grujić iz Trstenika. Njen otac Timotije Vasović sahranjen je na tom groblju pre 16 meseci, ali mu je grobno mesto još bez spomen-obeležja, jer SPC ne dozvoljava postavljanje spomenika bez krsta. Spomen-obeležje može da se postavi horizontalno, ali nikako vertikalno, pa je pokojnikova piramida već četiri meseca „u horizontali“ na njegovom grobu.
Grujić je počela da kuca na vrata institucija i u razmaku od samo nekoliko meseci kod Gradskog veća u Novom Pazaru bila je u pravu, a nije. U prvom rešenju gradske vlade, koja je poništila rešenje svog Odeljenja za komunalne poslove, navodi se da je pokojnikova ćerka priložila sve račune o izmirenim obavezama, i da je uz žalbu na odluku Odeljenja za komunalne poslove napisala „da su za porodicu bili neprihvatljivi oblici navedenih spomenika (svi su bili u obliku krsta) iz razloga što je njen pokojni otac bio član Saveza komunista i ateista, te su stoga izgradili spomenik u obliku „piramide“, čija skica i fotografija dostavljena uz zahtev“ i zahtev o postavljanju spomenika je usvojen. Na ovo rešenje žalila se SPC, pa je Gradsko veće krajem juna donelo novo rešenje kojim se uvažava žalba SPC, a odbija zahtev Nelice Grujić. U oba rešenja navodi se da je „utvrđeno da je povređen član 21, a u vezi člana 18 Ustava kojim je zabranjena svaka diskriminacija, kao i član 40 Odluke o sahranjivanju i grobljima, u kojem se navodi da o obliku nadgrobnih spomenika odlučuje lice kojih ih postavlja i izrađuje“.
Obe strane ostaju pri svojim tvrdnjama da su u pravu. Grujić želi da ispuni amanet pokojnog oca da se sahrani bez opela i krsta na spomeniku, a SPC se poziva na Ugovor o davanju u zakup nepokretnosti, koji je potpisan 11. jula 2013. godine. Ugovorom, koji su potpisali predsednik Crkveno opštinskog odbora Miroslav Izderić i tadašnji novopazarski gradonačelnik Meho Mahmutović, uređeno je da SPC „daje u zakup Gradu za pravoslavno groblje na neodređeno vreme bez naknade“ parcelu površine 73,07 ari. Grad se obavezao da na toj parceli „vrši sahranjivanje umrlih u skladu sa propisima o komunalnim delatnostima i sahranjivanju i kanonima Srpske pravoslavne crkve“, da naplaćuje taksu za opremanje grobnih mesta prema svojim propisima „estetski i uredno uz nadzor Crkvene opštine“, da groblje uredi isključivo po uslovima koje je uradio Republički zavod za zaštitu spomenika kulture iz Beograda, da preko javnih službi uredi postavljanje nadgrobnih spomenika „isključivo prema tipovima, koje će dostaviti Crkvena opština“ i da omogući Crkvenoj opštini i crkvenim vlastima uvid u gazdovanje i uređenje groblja. Grad se obavezao da Crkvenoj opštini omogući dobijanje dozvola za gradnju objekata potrebnim za sahranjivanje (kapela, mrtvačnica, prodavnica, pogrebna oprema, sala, kancelarija, sanitarni čvor).
Grujić najavljuje žalbu Upravnom sudu, a posle toga na redu je Strazbur.
Tipovi spomenika nepoznati
Nelica Grujić je pomoć zatražila i od Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, odakle joj je odgovoreno da ta institucija nije propisala tipove spomenika, niti je učestvovala u njihovom oblikovanju. „O postojanju pet tipova spomenika saznali smo na osnovu vašeg dopisa, a uvidom na licu mesta i konstatovali i nacrti za „obavezne tipove nadgrobnih spomenika“ koji su istaknuti na oglasnoj tabli na ulazu u groblje“ – stoji u odgovoru i upućuje se na gradsku upravu ili komunalno preduzeće da se informiše „o načinu na koji se reguliše izgled nadgrobnih spomenika“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
