Sajsi MC o nasilju nad ženama: Kada žena istupi, većina bi da je napravi ludom

Naime, kada se govori o nasilju nad ženama, uglavnom se misli na nasilje u porodici, jer su žrtve porodičnog nasilja najugroženije.

Međutim, stigmatizacija, diskriminacija i rodno zasnovano nasilje ne ostaju samo unutar domaćinstva, već svoje oblike imaju u javnom prostoru, kako virtuelnom – na društvenim mrežama, tako i medijskom, u štampi, na malim ekranima…

Najbizarniji primer toga je intervju koji je Informer objavio sa serijskim silovateljem Igorom Miloševićem, što je izazvalo proteste u našem gradu, koje je organizovala Ženska solidarnost.

A najsvežiji emisija „Magazin IN“ na televiziji Pink emitovana 18.1.2025. godine, povodom čega je Autonomni ženski centar uputio apel Ministarstvu pravde da advokatica Zora Dobričanin Nikodinović bude razrešena sa funkcije članice Radne grupe za izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku, kao i prijavu Regulatornom telu za elektronske medije.

Kako su naveli iz AŽC-a, u pomenutoj emisiji su gošća, advokatica Zora Dobričanin Nikodinović, i voditeljka Sanja Marinković iznele niz neosnovanih, pojednostavljenih, neetičkih i zlonamernih tvrdnji o ženama žrtvama nasilja i organizacijama koje im pružaju podršku.

Tanja Ignjatović, psihološkinja iz Autonomnog ženskog centra (AŽC), kaže za Danas da važnu ulogu u menjanju svesti i iskorenjivanju nasilja, pored obrazovnog sistema, imaju mediji i popularna kultura.

– Nema prevencije nasilja prema ženama ako se nasilje populariše u medijima sa nacionalnom pokrivenošću i u tabloidnoj štampi, bez ikakve sankcije, i uz državno finansiranje. Novinari i novinarke treba čvrsto da se pridržavaju etičkog kodeksa u izveštavanju, treba da se usmere na istraživačko novinarstvo i pomognu u uspostavljanju odgovornijeg sistema. Urednici treba da podstiču takvo izveštavanje, a ne senzacionalizam, neznanje i neetičnost – ističe Ignjatović.

Naime, mi već godinama unazad svedočimo situaciji u kojoj, kada glumice, aktivistkinje i ostale heroine progovore o ličnom iskustvu, one od određenog dela pretežno muške populacije dožive odmazdu i osvetnički dijalog u kojem budu vređane zato što su ustale za svoja prava.

Pored zlonamernih i diskriminatornih tvrdnji, uvreda i napada, sve češće se u javnoj sferi javlja i taktika poznata u savremenoj terminologiji kao gaslajting. U pitanju je manipulativni mehanizam kojim neko pokušava da drugu osobu navede da sumnja u sopstvenu percepciju ili razum, često s ciljem da je kontroliše ili diskredituje.

Ova psihološka manipulacija obesmišljava tuđe iskustvo, čije je učestalo korišćenje primetila i naša sagovornica Ivana Rašić, Sajsi. Upitana da li je kao javna ličnost i žena koja bez dlake na jeziku iznosi stavove imala iskustva sa govorom mržnje, pre svega u rodno zasnovanom kontekstu, Rašić kaže da jeste.

Prema njenim rečima, tokom cele karijere, od početka do dana današnjeg, u nesmanjenom intenzitetu i količini, javno mnjenje je uvek imalo, osim pohvala i podrške, i onu drugu stranu.

– Uvek je postojao jedan ne tako mali broj ljudi koji su imali jako negativan i neprijateljski komentar samo zato što sam žena koja repuje, i fascinantno je da se to i dan-danas, posle 23 godine, i dalje jednako često dešava. Najsvežiji primer desio se nedavno, po izlasku live izvođenja emisije „Crna Soba“. Uživo smo nastupili sa tri-četiri pesme s novog albuma, a nastup je nekako došao do publike koja ga je baš „hardkor“ neprijateljski doživela – otkriva Rašić.

Muzičarka pojašnjava da su komentari koji su pristizali napadali njene rime, poput „ložić“ i „Božić“ iz pesme „Occupado“, što nije iznenađujuće jer je pesma izrazito ženski osnažena, ali ni pesma „Mississippi“, koja je manje direktna, nije bila pošteđena.

– Gomila muškaraca je, zbog pesme „Mississippi“, pisala kako ja ne poštujem svoje pretke, filozofirala i učitavala nešto što ne postoji u pesmi, samo da bi me diskreditovali. Taj najsvežiji primer pokazao je da negativan narativ prema ženskim izvođačima, bar u mom slučaju, i dalje postoji – primećuje Rašić.

Upitana kako kao žena, umetnica i javna ličnost doživljava napade na glumice, aktivistkinje i ostale žene koje progovore o pretrpljenom uznemiravanju, ona komentariše da je prema ženama inače, ali posebno kada se otvore prema javnosti i skupe hrabrost da istupe, usmerena jedna vrsta reakcije kojom napadači pokušavaju da ih vrate u pasivan položaj.

– Smatram da je taj metod manipulacije i ubeđivanja u svojoj suštini izuzetno zloban, posebno zato što javno mnjenje ne štiti ženu, ne pruža joj podršku na višem nivou, ne želi da je uteši niti da joj pomogne, već pokušava da je napravi ludom – zapaža muzičarka.

Prema njenim rečima, ženama se „objašnjava“ da su previše burno reagovale, da nisu dobro razumele kontekst i da njihova reakcija i istupanje nisu na mestu.

– To je ogroman problem, jer takav narativ stavlja žene u položaj da počnu da sumnjaju u svoje postupke, a to je u popularnoj terminologiji poznato kao gaslajting – primećuje muzičarka.

Rašić smatra da kao društvo treba da se zapitamo – šta treba činiti kako bi se nasilje umanjilo, a napadi na žene koje progovore prestali, kako bi dijalog koji se vodi u javnom mnjenju bio ravnopravan, a ne zasnovan na predrasudama.

– Kada bi ovo društvo, ova planeta, ovaj univerzum i ovaj svet u kome sada živimo prestao da mrzi, da samo malo manje mrzi žene, mislim da bismo napravili veliki korak. Mi svedočimo tome da ovo društvo strašno mrzi žene i zato se prema njima ponaša ovako kako se ponaša – zapaža Ivana Rašić, Sajsi MC.

Gorjana Mirčić Čaluković, javna tužiteljka, smatra da temelj na kome počiva nasilje nad ženama leži u duboko ukorenjenim patrijarhalnim normama. Ta patrijarhalna norma, prema njenim rečima, zasnovana je na principu koji glasi: „Mora da se zna ko je ‘glavni’, i svaka ‘neposlušnost’ se kažnjava.“

– Ponekad mi se čini da, uprkos svim propisima i tehnološkom razvoju, suštinski u svojoj svesti nismo mnogo odmakli od takvih stavova. Ovo je problem o kome se govorilo u svim strukama, vremenima i na svim prostorima. Takvi su i koncept i narativ koje su tokom 19. veka zastupali neki psiholozi i psihijatri. Naime, da bi objasnili pojavu nasilja nad ženama, oni su tvrdili da je uzrok nasilja u samoj ženi, da je to njena potreba, neki oblik mazohizma. Ovo bi dalje značilo i da je nasilje nad ženama prirodna pojava, čije bi uzroke trebalo tražiti u samoj ženi, a ne spolja, u okruženju – pojašnjava tužiteljka.

Mirčić Čaluković dodaje da bi se iz svega navedenog moglo zaključiti da su žene krive za nasilje koje doživljavaju, jer su to „same tražile“. Naravno, pojašnjava ona, od ovih teorija se odustalo jer su ocenjene kao pogrešne. Nažalost, ističe tužiteljka, deo tog kulturno-društvenog nasleđa preneo se sve do danas, kroz jezik i svest ljudi.

– Zato, gotovo dva veka kasnije, u javnom diskursu, u medijima, na društvenim mrežama, možemo da čujemo da je žrtva kriva za nasilje, da je ona izazivala, provocirala, da je ona „tražila“ da je tuku, siluju, vređaju. Istovremeno, okruženje neretko i nasilno ponašanje muškaraca ocenjuje kao nešto normalno i prirodno, nalazeći „opravdanje“ za takav čin. Ovakva stanovišta i uverenja su štetna i degradirajuća jer narušavaju ugled i žena i muškaraca, ali mogu i da doprinesu porastu nasilja. Zato, dokle god pitanje nasilja nad ženama suštinski, a ne samo formalno, ne shvatimo kao kršenje osnovnih ljudskih prava, nećemo daleko odmaći u ovoj borbi – konstatuje sagovornica.

Patrijarhalna kultura nanosi štetu budućim generacijama

Mirčić Čaluković uočava problem „internacionalizovane patrijarhalne kulture”, gde se ženama šalje poruka da se zadovolje ulogama koje su im dodeljene kroz patrijarhalne norme, te se na taj način podstiču na prihvatanje pasivne pozicije u braku i društvu.

– Ovakvu poruku ne šalju nužno muškarci, već ih, nažalost, šalju i žene, i to počev od građanki koje se oglašavaju na društvenim mrežama do poznatih ličnosti koje govore u javnom prostoru, ali i predstavnika institucija. Time se nanosi neprocenjiva šteta devojčicama, devojkama i ženama koje doživljavaju nasilje ili mu svedoče. Šteta se, međutim, nanosi i dečacima i mladićima, jer su i za njih predviđene patrijarhalne uloge koje često ni objektivno ni subjektivno nije moguće realizovati – primećuje tužiteljka.

Ona podvlači da se šteta nanosi svima, pa i budućim generacijama, jer se narušava samopouzdanje devojčica, ali i dečaka, ograničavaju njihovi potencijali i interesovanja, dok se sputavaju njihova suštinska, ljudska prava.

Da bismo osnažili žrtve, sagovornica ističe da je važno da se u borbu protiv nasilja nad ženama uključe sve institucije, društvo u celini, žene i muškarci, jer samo zajedno, solidarni i ujedinjeni, možemo učiniti suštinske i važne promene u ovoj oblasti. Podrška medija je, takođe, značajna i dobrodošla, dodaje ona.

Borba protiv nasilja nad ženama je maraton, a ne trka na sto metara

Sagledavajući stanje u oblasti borbe protiv nasilja nad ženama u našem društvu, Mirčić Čaluković kaže da su poslednjih godina primetni pomaci i da je dosta urađeno u ovoj oblasti, ali i da je neophodno permanentno raditi kako bi pravne norme dostigle sve ono novo što donosi život.

– Pravno gledano, nasilje nad ženama obuhvata niz krivičnih dela, od kojih se neka dešavaju u javnom, a neka u privatnom prostoru. Međutim, nasilje nad ženama nije samo pravno pitanje, već i društveno pitanje, pa njegovo suzbijanje ne zavisi samo od zakona. Neophodno je stalno se usavršavati, raditi na osvešćivanju, razbijanju stereotipa i predrasuda koje prate ovu oblast, a zatim sledi donošenje zakona i njihova primena – ističe sagovornica, podvlačeći suštinu da u sadejstvu svih ovih elemenata dolazi do povoljnijeg položaja svake konkretne žrtve i njenog pristupa pravdi.

– Da bismo to postigli kao društvo, a deo društva su i predstavnici institucija, ovo pitanje ne smemo posmatrati kao „rat polova”, već kao zajedničko delovanje. A važno je i to da društvo shvati da je borba protiv nasilja nad ženama proces koji traje dugo, u pitanju je maraton, a ne trka na sto metara – zaključuje Mirčić Čaluković.

Jedan dan pažnje ne menja godinu ćutanja! MaxBet i Danas u mesecu kada se obeležava Međunarodni dan žena, 8. mart, donose niz tekstova i razgovora sa stručnjacima u cilju podizanja svesti i smanjenja broja žrtava nasilja.