Sakupljanje lišća i krečenje fasada umesto zatvora

Ona će biti direktno odgovorna da oni građani, nedavno osuđeni na uslovnu kaznu do tri godine ili novčanu kaznu, mogu da je izdržavaju u nekom od gradskih komunalnih preduzeća ili nekoj od socijalnih ustanova i to u vidu društveno korisnog rada. Uvođenje ovakve službe spasiće mnoge ljude zatvora, a oni će pri tom biti i značajno korisni za društvo.

– Naše krivično zakonodavstvo podrazumeva dve krivične sankcije: prva je rad u javnom interesu, a druga zaštitni nadzor. Zadatak poverenika biće da razgovara sa osuđenim osobama i poslodavcima i to sve u skladu sa sudskom odlukom. Maksimalna kazna koju sud može da izrekne osuđeniku je 60 sati društveno korisnog rada mesečno ili 360 sati ukupno – kaže za Danas Damir Joka, načelnik Odeljenja za tretman i alternativne sankcije Uprave za izvršenje zavodskih sankcija Ministarstva pravde.

U Srbiji su prema nekim podacima donete 34 ovakve presude, mada Joka kaže da ih je sada sigurno još više, od toga 10 u beogradskim sudovima, ali da njihova primena tek treba da počne. Joka napominje da će Poverenička služba najpre krenuti da izvršava presude na teritoriji Beograda, a da će od naredne godine početi da se otvaraju i regionalni centri u Novom Sadu, Nišu, Subotici, Leskovcu, Valjevu.

Da bi alternativne sankcije u Srbiji uopšte mogle da zažive neophodno je da Poverenička služba počne da sarađuje sa preduzećima, koja su spremna da „zaposle“ osuđene osobe.

– Tokom naredne nedelje trebalo bi da razgovaramo s direktorima komunalnih preduzeća iz Beograda, ali i nekih socijalnih ustanova, jer njima je najviše u interesu da sarađuju sa nama. Sakupljanje lišća, krečenje fasada, košenje trave – sve je to nešto što bi osuđenici mogli da rade. To je mnogo bolje za osobe koje su osuđene za lakša krivična dela, nego ih oterati u zatvor. Jer ako je neko osuđen zato što je krao struju, kakav je to kriminalac, pa on ima porodicu i decu, zar da zbog tako nečega završi u zatvoru – naglašava Joka.

On ističe da ni društvo ni porodica ne dobijaju ništa ako osobu pošalju u zatvor.

– On će se posvađati sa ženom, poremetiće se odnosi i sa decom, izgubiće posao, porodica neće moći da se izdržava, osuđenik će biti u zatvoru, imaće gde da prespava, da gleda TV, šeta i hrani se. Postavlja se pitanje ko je tu kažnjen – naglašava načelnik Odeljenja.

Dobra strana ovog kažnjavanja, napominje Joka, jeste i to što posle pet ili deset godina osuđenik može slobodno da dobije potvrdu iz suda da nije osuđivan, što mnogo znači za dalji normalan život.

Spasavanje sitnih prestupnika

– Mnogo njih je osuđeno zbog posedovanja manjih količina lakih droga i njih je šteta poslati u zatvor, direktno u kandže narkodilera. Imamo primer da je čovek priključio struju nakon što mu je ona isključena i za to je dobio 260 sati društveno korisnog rada koji mora da odradi za četiri meseca. Jedna osoba osuđena je zbog ispisivanja grafita u ulazu zgrade auto-sprejevima. Dovoljna kazna za njega je i da prekreči to što je napisao, a svaki odlazak u zatvor košta državu minimum 1.000 dinara dnevno – objašnjava za Danas Damir Joka, načelnik Odeljenja za tretman i alternativne sankcije.