Sale Sweet Sale

Za EU postoje kao normalni i priznati režimi pobesnelih skorojevića kojima je malo sve što pokradu, banda korupcionaša. Bez obzira šta takvi rade – za Brisel oni ostaju faktor stabilnosti.

Ovde nikad nije bilo uslova za uvođenje sistema demokratije jer ona nije bingo u kojem svako može da dobije već se podrazumeva postojanje ekonomske i intelektualne elite koja drži konce u rukama i podeljena u dve-tri partije ostaje na vlasti jer samo tako može da se očuva sistem. (Tako očiglednu pojavu da je građanski rat u SFRJ počeo neposredno po nakalemljivanju demokratije i višepartizma – niko se ne usuđuje da pomene!) U SAD se desio ispad sa Trampom koji se paradoksalno – iako deo američke elite – odmetnuo i obratio se neposredno pučanstvu. Bilo je to pravo američko događanje naroda.

Na Zapadu je naravno lažna demokratija jer tamo vlada oligarhija udaljena od naroda.

Međutim, u rubnim područjima Evrope sprovedena je u delo prava demokratija, odnosno sistem u kome uličari i ološi, ljudi koji ništa nisu u životu postigli, bez zanimanja i karijere, zadobijaju vlast na izborima, lažima i neostvarivim obećanjima upućenim maloumnom proletarizovanom narodu.

Kad zajašu vlast porazmeste sebi apsolutno poslušne pa beskrupulozno vladaju dokle mogu. Podredili su sebi sve od državnih organa prinude do mafije. Nije normalno da EU takve uvažava kao legitimne i ravnopravne partnere.

Takvi su postali ekselencije sa kojima se razgovara kao sa sebi ravnima – kao da njihova časna reč i potpis nešto vrede. Sa njima se pije šampanjac i konjak.

Svaka seansa sa briselskim pregovaračima podseća na dosadne TV serije koje se kao creva razvlače godinama: glumci neuverljivo ponavljaju jedan te isti tekst, diletantski glumataju. Pitate se zašto se arče pare i vreme?! Tako bi moglo odavde do večnosti. (Da li će 2041. novinska vest biti: U Briselu su se sastali predstavnici Beograda i Prištine. A zašto ne bi bila, pa zar već deceniju ne slušamo isto? Ukoliko pre toga ne izbije rat?)

EU se odrekla svojih političkih pretpostavki, odbacila svoje temeljne vrednosti zarad proždrljivosti. Paradoksalno, Brisel i države Zapada razmišljaju marksistički. Sve sagledavaju kroz ekonomiju i veruju da se politički problemi svode na ekonomske.

Oni će u nekoj budućnosti, ukoliko se ne opamete, dobiti kod sebe ono što mi sa rubnih područja odavno imamo. Zacariće se neka populistička partija koja će posle perioda konsolidacije i raspoređivanja kadrova po dubini i širini izazvati spoljni ili unutrašnji rat praćene izbeglištvom i osiromašenjem. Ko misli da je to u civilizovanom svetu nemoguće taj se vara.

I mi smo mislili da se posle 40 godina života u jednom sistemu koji je osuđivao svaki nacionalizam i vaspitavao od malih nogu u antifašističkom i antinacionalističkom duhu tako nešto ne može dogoditi.

Preko noći je sve odbačeno, sve zaboravljeno. Tako sada u Evropi misle da je kod njih kroz školski sistem i masovne medije ukorenjena politička korektnost koja štiti kao amajlija od uroka.

Međutim, zločinci su svuda i dovoljno je da u jednoj populaciji postoji svega jedan procenat onih koji su spremni da ubijaju – uz izostanak, paralizu ili sabotažu vlasti koja bi ih u tome sprečila – takvi će uvući čitavu zemlju u rat. To smo mi videli i osetili 1990-ih.

Za Nemačku se ne treba bojati, tamo od 1945. cionisti bdiju nad Nemcima ne dajući im da zgreše i skrenu sa pravoga puta. Srećna je i Belgija što je u NATO, a pride što je sedište Alijanse u Briselu.

Da nije tako odavno bi zaratili Flamanci protiv Valonaca po scenariju viđenom na prostorima SFRJ: Mi hoćemo konfederaciju a oni nam nude modernu federaciju. Mi onda podižemo ulog pa tražimo izlazak a oni kažu može ali da svi naši budu obuhvaćeni promenom granice. Mi onda počinjemo da ubijamo njihovu manjinu kod nas a oni našu kod njih…

Treba biti zabrinut za Francusku. Ne treba se uljuljkivati lošim rezultatom Nacionalnog zbora na regionalnim izborima održanim u junu.

U centralizovanoj Francuskoj taj nivo administracije je nebitan i ne motiviše birače. Javnost je prevrtljiva i očas posla se sve može preokrenuti: neka se pred izbore ponovi neki od onih spektakularnih terorističkih napada islamista pa će se videti odraz na biralištima.

Najmanje zlo posle mogućeg dolaska na vlast Nacionalnog zbora bio bi uspešan referendum za izlazak iz EU: „Mi smo eksploatisani i neravnopravni, previše ulažemo u zajedničke fondove a premalo dobijamo. Procvetaćemo kada se odvojimo.“

Poznate priče.

To ipak ne bi bilo najgore.

Najveće zlo za Francusku i Evropu bio bi građanski rat koji bi mogao početi oružanom pobunom Arapa po kvartovima Pariza i drugih velikih gradova u koje su u prethodnih 60 godina pohlepom kapitalista doseljeni kako bi radili na poslovima koje Francuzi neće da rade.

To bi se dogodilo kao reakcija na dolazak nove desničarske vlade i neke njene konkretne mere.

Vlast bi ovo mogla čak da priželjkuje i provocira kao razlog za uvođenje ratnog stanja i razračunavanje sa svim svojim oponentima.

Isfabrikovao bi se već neki francuski Rajhstag.

Posle koga se valja nadati koncentracionim logorima.

To bi bila propast EU.

Nastao bi haos sličan onom u vreme velike seobe naroda kojom je palo Rimsko carstvo. Haos i prodiranje Afrike i Azije u Evropu koji su već prisutni dosegli bi vrhunac.

Istorijski procesi su puzeći, traju vekovima i stoga su savremenicima neprimetni, ispočetka spori da se ubrzaju.

Kao pesak za koji ste dugo mislili da se ne pomera pa naglo iz gornje polovine peščanika iscuri.

Savremenici nisu 476. godine, kad je vođa Vizigota Odoakar svrgnuo poslednjeg Rimskog cara, primetili da je to kraj jedne svetske države i kraj jedne civilizacije koja je dala veličanstvena dela čovečanstvu da bi potonula u vekove nazadovanja i mraka pred fanatičnom verom importovanom sa Bliskog istoka.

Ali, šta da radite sa tipovima koji razmišljaju stražnjicama nedostojni da predvode svoje narode i Evropu?

Nacije koje su sebi dozvolile sunovrat iz sebičnih razloga, sunovrat koji je počeo 1914, mahinacijama i intrigama skrivenih centara moći koji su postigli ono što su želeli.

Eto im sad pravde: Posle „rata do konačne pobede“, „rata posle koga više neće biti ratova“ vratili su Alzas i Lorenu a svoje varvare smestili su u Rur i Sar kao okupatore da maltretiraju jedan evropski civilizovani narod da bi se konačno milioni istih varvara doselili u Francusku i sad ne znaju kud bi sa njima.

Naravoučenije: Ko s đavolom tikve sadi…

Evropa je nekada bila sinonim za civilizaciju.

Smatralo se da Evropu (kao pridev) treba proširiti na sve delove sveta.

I naši su preci želeli da pobegnu od nametnutog azijatizma i gorljivo su se evropeizirali tokom 19. veka. Odakle sad želja da se poazijatimo? Zašto je Evropa stalno saplitala Rusiju i obrnuto Rusija Evropu?

Odakle ta zla krv koja šteti svima?

Rusija i Rusi su savršeni evropejci po svojoj civilizovanosti.

Ipak je Zapad u novije vreme podsticao pobunu u Čečeniji iako Čečeni ne pripadaju evropskoj civilizaciji.

Ne misli valjda neko na Zapadu da će vojno poraziti Rusiju?!

Polomili bi zube kao Napoleon 1812. i Hitler 1941. godine. (Sadašnji režim koji tamo vlada je prolazna stvar i to će se jednog dana promeniti unutrašnjim naporom samih Rusa.) Zašto nakon raspada SSSR Rusija nije bila primljena u EU – tu gde realno spada – pa onda ne bi došlo do ovakvih antagonizama kao danas?

Ali ne, Zapad je tada bio u trijumfalnoj opijenosti i zlurado je posmatrao batrganje džina bačenog na kolena.

Zašto je Rusija prodala tehnologiju varvarskim upravljačima Irana koji su stigli na korak do nuklearne bombe kojom bi napali Izrael?

Kakve veze ima Iran sa evropskom civilizacijom?! Zašto se potkopavaju naši zajednički temelji?

Čak i balkanski muslimani (Bošnjaci i Albanci) civilizacijski pripadaju Evropi a ne Aziji. Šta oni zajedničko osim vere imaju sa Azijom i Afrikom? (Videli smo da u Bosni u krajevima gde žive isključivo Bošnjaci isti ne prihvataju migrante iz Azije i Afrike iako su oni svi muslimani. Znači da vera uopšte nije presudni faktor u ovom pitanju.)

Zašto se uništava naš zajednički kontinent i naša zajednička civilizacija? Zbog gluposti i ograničenosti nacionalnog suvereniteta: dokle je moje a dokle tvoje?

Kako političke vođe ne razumeju da mi ovde u Srbiji i na Balkanu nemamo ništa zajedničko ni sa Kinom i Kinezima niti sa varvarskim šerijatskim režimima ma koliko šeici okolo sejali dolare? (Makar obavljali nuždu na zlatnim čučavcima varvari ostaju varvari.) Valjda nije sve na prodaju? Ili možda jeste? I Zapad i Rusija i Balkan moraju shvatiti da ukoliko se desi neki novi sukob većih razmera – a najgori bi bio evropski rat – da bi to značilo potonuće civilizacije i Evrope sa svim našim vrednostima gde ćemo svi biti potopljeni zajedno sa našim sitnim računicama i krupnim zlobama.