foto EPA/PETER FOLEYStrela odapeta davno, 14. februara 1989, na Dan zaljubljenih, kada je već tada svetski poznat književnik Salman Ruždi (19. jun 1947, Indija) dobio telefonski poziv od novinara BBC-ja koji mu je saopštio da ga je iranski verski vođa Homeini “osudio na smrt”.
Nažalost, pogodila je cilj prošle sedmice u Njujorku kada je mladić Hadi Matar istrčao na binu i nožem ubo Ruždija nekoliko puta. Nakon nekoliko dana saopšteno je da je pisac uspešno skinut sa respiratora i da ponovo može da govori.
A Ruždi je tada, 1989. godine, prvi put čuo reč fatva. Prethodne godine je objavljen njegov roman “Satanski stihovi”, koji je okarakterisan kao delo koje govori “protiv islama, Muhameda i Kurana”.
Ajatolah Ruholah Homeini izdao je fetvu pozivajući muslimane da ubiju pisca romana i svakoga ko je uključen u objavljivanje ove knjige.
Salman Ruždi bio je primoran da sledeću deceniju, do 1998. godine, živi pod stalnim pretnjama. O tome je napisao izuzetnu memoarsku knjigu “Džozef Anton: memoari”. Jedinstvena i neverovatna je priča o tome kako je Ruždi bio prinuđen da se krije, da se neprestano seli, da živi uz stalnu pratnju agenata Skotland jarda, koji su ga obezbeđivali 24/7, duže od deset godina, a tražili su od njega i da izabere pseudonim.
Tada se on prisetio pisaca koje voli, Konrada i Čehova, i izabrao kombinaciju njihovih imena.
Tako je Salman Ruždi za svet postao Džozef Anton. Mnogi književnici digli su svoj glas protiv hajke na Ruždija, između ostalih i Ginter Gras, Mario Vargas Ljosa, Nadin Gordimer, Žoze Saramago.
O Ruždijevom slučaju raspravljalo se i u UN kao drastičnom primeru kršenja prava slobode govora. Fatva je povučena 1998. godine kada je predsednik Irana Muhamed Hatami sve kontroverze oko Ruždija i njegovog dela nazvao „završenim slučajem“, ali se u svetu dobro znalo da brojni muslimanski verski fanatici smatraju da se fatva nikada ne može povući.
Napad na njega u Njujorku je ponovo bacilo svetlo na to kako je, nažalost, strela koja je davno odapeta protiv slobode izražavanja stigla do cilja.
Za romane je dobio brojne najznačajnije svetske nagrade za književnost. Za U2, Bona Voksa, Ruždi je napisao stihove po motivima svog romana Zemlja pod njenim nogama. Otkada živi u SAD, Ruždi je stekao počasne doktorate i stipendije.
Počasni je profesor humanističkih nauka na M.I.T. kao i na Univerzitetu Emori, Univerzitetu Njujork. Bio je i predsednik američkog PEN centra (2004-2007), a titulu sera dodelila mu je kraljica Elizabeta Druga 2007. godine. Član je Britanskog kraljevskog društva književnosti i Američke akademije umetnosti. Ženio se četiri puta, i otac je dvojice sinova.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
