Samit u Kopenhagenu unapred propao

Britanski zvaničnici koji se pripremaju za samit UN, koji će u decembru biti održan u Kopenhagenu, rekli su da najviše čemu mogu da se nadaju jeste da državni lideri postignu „političke sporazume“ u vezi sa smanjenjem štetnih gasova i isplata kako bi se pomoglo siromašnim zemljama da se prilagode klimatskim promenama. Ti sporazumi, međutim, ne bi bili obavezujući za nacionalne parlamente koji bi imali pravo i da ih kasnije ponište. Najave o odlaganju postizanja sporazuma pobudilo je bes kod država u razvoju, koje su saopštile da već osećaju posledice klimatskih promena koje su delo čoveka. Prema procenama Globalnog humanitarnog foruma sa sedištem u Ženevi, više od 300.000 ljudi godišnje umre zbog klimatskih promena, i to gotovo svi u siromašnim zemljama. Benedikt Dempsi, humanitarac iz organizacije „Save the children“ je rekao da bi se posledice odlaganja otpisivanja klimatskog sporazuma mogle ogledati u broju smrtnih slučajeva kod dece u siromašnim zemljama. „Procenjujemo da bi sledeće godine 250.000 dece moglo da umre zbog klimatskih promena. Pregovarači moraju da shvate da najsiromašnije zajednice sveta ne mogu da čekaju“.

Priznanje da će samit u Kopenhagenu biti završen bez sporazuma odražava neuspešnost procesa ostvarivanja obaveza preduzetih na samitu UN u Baliju u decembru 2007, kada su industrijalizovane zemlje pristale da u roku od dve godine potpišu obavezujući sporazum o klimatskim promenama.

Sumorne prognoze ishoda samita u Kopenhagenu dao je i generalni sekretar UN Ban Ki Mun koji smatra da pravno obavezujući sporazum o smanjenju emisije štetnih gasova nije više realan cilj te okrivio nespremnost nekoliko ključnih zemalja da postave svoje ciljeve u borbi protiv klimatskih promena. Samit bi, prema rečima Bana u najboljem slučaju mogao da se završi „političkim obavezivanjima“ a ne sporazumom o klimatskim promenama. Artur Runge-Mecger, pregovarač iz Evropske komisije za pitanja klimatskih promena, rekao je da je ključni faktor koji doprinosi odlaganju potpisivanja sporazuma taj što SAD odbijaju da se obavežu na smanjenje emisija štetnih gasova, mada za to treba kriviti i druge zemlje. Prema proceni Međuvladinog panela UN o klimatskim promenama, potrebno je da razvijene zemlje smanje emisije između 25 i 40 odsto da bi se izbegao opasan skok globalnih temperatura.