Samitu SE u Rejkjaviku: Uspostaviti Registar štete prouzrokovane agresijom Rusije na Ukrajinu

Lideri su se saglasili da ojačaju Savet i njegov rad u oblasti ljudskih prava, demokratije i vladavine prava usvajanjem deklaracije o demokratskim principima, ponovnom posvećenošću Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima i razvojem alata za suočavanje sa novim izazovima u oblasti tehnologije i životne sredine.

Članice Saveta, ali i Kanada, Japan i Sjedinjene Američke Države, uspostavile su Registar štete izazvane agresorskim ratom Rusije protiv Ukrajine, koji je zamišljen kao prva komponenta budućeg mehanizma nadoknade.

Registar će služiti kao evidencija dokaza i informacija o potraživanjima o šteti, gubitku ili povredi prouzrokovanoj od 24. februara 2022. svim pogođenim fizičkim i pravnim licima, i državi Ukrajini.

Šefovi država i vlada izrazili su spremnost da dalje razvijaju takav mehanizam, koji može uključivati komisiju za potraživanja i fond za obeštećenje i naglasili obavezu Rusije da plati štetu prouzrokovanu njenim agresorskim ratom.

Lideri su takođe pozdravili napredak ka uspostavljanju specijalnog tribunala za zločin agresije i ponudili podršku Saveta.

Pozvali su Rusiju da odmah oslobodi sve civile koji su prisilno prebačeni ili nezakonito deportovani na njenu teritoriju ili u privremeno kontrolisane ili okupirane oblasti, posebno decu.

Rusija bi trebalo da ispoštuje svoje međunarodne obaveze i povuče svoje snage iz Ukrajine, Gruzije i Moldavije.

Ukrajinski napori za obnovu biće podržani kroz akcioni plan Saveta za Ukrajinu „Otpornost, oporavak i rekonstrukcija“ i Razvojnu banku Saveta.

Članice Saveta usvojile su Deklaraciju posvećenu položaju dece i pozvale na podršku ukrajinskim vlastima da obezbede hitan povratak dece koju su ruske snage nezakonito prebacile i deportovale.

Svi počinioci takvih zločina nad decom treba da budu izvedeni na sud, naglašeno je.

Upozoravajući na nazadovanje demokratije, lideri Saveta usvojili su „Principe za demokratiju iz Rejkjavika“ koji bi trebalo da poštuju demokratske države.

Među pricipima su sloboda izražavanja, okupljanja i udruživanja, nezavisne institucije, nepristrasno i efikasno pravosuđe, borba protiv korupcije i demokratsko učešće civilnog društva i mladih.

Lideri 46 država članica Saveta ponovo su potvrdili svoju duboku i trajnu posvećenost Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, svoju nepokolebljivu posvećenost sistemu Konvencije kao mehanizmu za unapređenje mira i stabilnosti u Evropi i svoju bezuslovnu obavezu da se pridržavaju konačnih presuda.

Lideri su potvrdili da su ljudska prava i životna sredina isprepleteni i da je čista, zdrava i održiva životna sredina ključna za puno uživanje ljudskih prava.