Samo 28 odsto dece iz romskih naselja upiše srednju školu

Obuhvat dece do tri godine programima predškolskog vaspitanja i obrazovanja se povećao u ovom periodu, a u školskoj 2020/2021. godini je prvi put u poslednjoj deceniji godina veći od 30 odsto.

Obuhvat dece od tri do 5,5 godina je poslednjih godina pokazivao trend rasta i 2019/2020. godine je iznosio 66 odsto, ali je 2020/2021. došlo do smanjenja obuhvata za oko tri procentna poena.

Sličan trend beleži se i u obuhvatu dece obaveznim pripremnim predškolskim programom – najveći obuhvat dece bio je 2017/2018. godine i iznosio je 98 odsto, dok je 2020/2021. godine iznosio 96 odsto, što se može povezati sa pandemijom kovida 19 i nizom epidemioloških mera koje su sprovedene, uključujući i periode zatvaranja predškolskih ustanova i škola, navodi se u izveštaju.

Jedan od zaključaka je i da su deca iz osetljivih društvenih grupa mnogo manje uključena u programe predškolskog vaspitanja i obrazovanja, posebno one koji nisu obavezni.

U pogledu opšte uključenosti devojčica i dečaka u sistem predškolskog vaspitanja i obrazovanja nema značajnijih razlika, ali podaci MICS studije iz 2019. godine pokazuju da samo sedam odsto romske dece koja žive u podstandardnim naseljima uzrasta tri do pet godina pohađa neki od predškolskih programa, u odnosu na 61 odsti dece iz opšte populacije.

Obavezni pripremni predškolski program pohađa 76 odsto dece koja žive u romskim naseljima, u odnosu na 97 odsto dece iz opšte populacije.

Romski đaci u riziku

„Podatak da je stopa obuhvata dece osnovnim obrazovanjem u Srbiji u opadanju i da je u periodu izveštavanja ispod 95 odsto svakako zahteva dodatnu analizu. Stopa završavanja osnovne škole se takođe smanjuje, pa 2021. godine četiri odsto učenika nije završilo osnovnu školu ili je odustalo od školovanja“, ističe se u izveštaju.

Navodi se da su razlike i dalje značajne kada su u pitanju deca iz romske populacije, u odnosu na one iz opšte populacije.

„Obaveznim osnovnim obrazovanjem nije obuhvaćeno osam odsto dece romske nacionalnosti koja žive u romskim naseljima, a osnovnu školu završava 64 odsto dece romske nacionalnosti, što je značajno niže od stope završavanja osnovne škole dece iz opšte populacije“, piše u izveštaju.

Podaci govore da mere koje se preduzimaju daju rezultate, tako da 85,4 odsto dece romske nacionalnosti upisuje osnovnu školu, od kojih je 80,8 odsto pohađalo pripremni predškolski program i to čini povećanje od 15 procenata.

Smanjeno je osipanje iz sistema obrazovanja za sedam odsto.

Broj učenika osnovnoškolskog uzrasta koji pohađaju nastavu u odeljenjima za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju u redovnim školama i školama za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju smanjuje se poslednjih godina, a povećava se broj đaka koji se školuje po individualnim obrazovnim planovima IOP1 i IOP2 u osnovnim školama.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, obuhvat dece srednjim
obrazovanjem je ispod 90 odsto, a neto stopa obuhvata 2021. godine pokazuje tendenciju pada za 2,5 procentnih poena u odnosu na 2019, piše u izveštaju.

„Iako postoji pomak u odnosu na prethodne godine, razlika u obuhvatu dece romske nacionalnosti i dece iz opšte populacije srednjom školom je izrazito visoka i ovaj jaz se ne smanjuje željenom brzinom“, ističe se u izveštaju.

U prilog ovom zaključku je podatak da samo 28 odsto dece koja žive u romskim naseljima upisuje srednju školu, pritom mnogo manje devojčica nego dečaka.

Podrška dala rezultate

U analizi je konstatovano da su različiti sistemi podrške i afirmativnih mera dali vidljive rezultate.

To je potkrepljeno statistikom koja kaže da stopa prelaska u srednju školu za učenike romske nacionalnosti iznosi 52,6 odsto, a stopa završavanja srednjeg obrazovanja je 61 odsto, što predstavlja povećanje za 20 procenata.

Sada je u srednjim školama 27 odsto devojčica romske nacionalnosti, a to je povećanje za 12 procenata.

Po merama afirmativne akcije u srednje škole je u školskoj 2020/21. upisano 1.894 učenika. Više od 65 odsto upisanih na ovaj način su korisnici stipendija i imaju mentorsku podršku, što obezbeđuje da uspešnije završavaju srednjoškolsko obrazovanje.

Za poslednjih sedam godina ukupno je dodeljeno 6.533 stipendija učenicima romske nacionalnosti, od čega je 65 odsto devojčica.

U 2020/21 školskoj godini stipednije je dobilo 1.213 učenika, a mentorsku podršku je pružalo 150 mentora.

„Kada posmatramo decu koja dolaze iz porodica nižeg socio-ekonomskog statusa, obuhvat dece srednjim obrazovanjem je takođe nizak i iznosi 79 odsto. Povećava se broj učenika u odeljenjima i školama za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju u srednjem obrazovanju (broj učenika se 2020/2021. godine povećao za 327 u odnosu na 2018/2019.), ali se povećava i broj učenika koji se obrazuju na osnovu IOP2 u redovnim srednjim školama“, istaknuto je u izveštaju.

Kvalitet obrazovanja

Kada je reč o kvalitetu obrazovanja, podaci iz spoljašnjeg vrednovanja kvaliteta rada škola pokazuju da su među najlošije ostvarenim pokazateljima oni koji direktno ili indirektno govore o stepenu inkluzivnosti škola.

Međunarodna testiranja u kojima Srbija učestvuje i rezultati završnog ispita na kraju osnovnog obrazovanja pokazuju da postoji značajna korelacija postignuća učenika sa socio-ekonomskim karakteristikama dece i porodica, kao i da postoje značajne razlike u postignućima u odnosu na stepen socio-ekonomske razvijenosti lokalne zajednice.

Đaci koji su pohađali nastavu po IOP1 postižu značajno niže rezultate na završnom ispitu od republičkog proseka, na sva tri testa, kao i učenici koji su upisani u srednje škole na osnovu afirmativne akcije, navedeno je u Nacionalnom izveštaju o inkluzivnom obrazovanju za period od 2019. do 2021.