Samo 43 odsto građana smatra da je poslovanje sa javnim upravama lakše

„Istraživanje javnog mnjenja o administrativnim uslugama na Zapadnom Balkanu“ je prvo regionalno istraživanje posvećeno pružanju usluga, koje pokriva Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Makedoniju, Crnu Goru i Srbiju.

Kada se govori o birokratiji u javnoj upravi, istraživanje je pokazalo da 48 odsto građana širom Zapadnog Balkana smatra da je bilo pokušaja ili inicijativa njihovih vlada da pojednostave administrativne postupke za građane i preduzeća u protekle dve godine. Ovog stava je i većina građana na Kosovu (57 odsto) i u Srbiji (55 odsto), dok u Bosni i Hercegovini on iznosi 28 odsto.

„Uopšteno govoreći, podaci istraživanja otkrivaju velike varijacije između pojedinačnih zemalja Zapadnog Balkana u pogledu percepcije građana o različitim aspektima pružanja usluga, ali gorući izazov i jedan od iznenađujućih nalaza ovog istraživanja je očigledan nedostatak mehanizama koji omogućavaju građanima da daju mišljenje o kvalitetu usluga koje dobijaju od države“, navodi u saopštenju Milena Lazarević, programska direktorka Centra za evropske politike (CEP).

Samo oko trećina građana širom regiona potvrđuje da je njihova uprava u protekle dve godine tražila povratne informacije o tome kako poboljšati administrativne usluge – od 13 odsto u Bosni i Hercegovini do 44 odsto u Albaniji. Štaviše, jedna trećina ispitanika iz regiona slaže se da, kao korisnici javnih usluga, imaju mogućnost da pošalju povratnu informaciju o kvalitetu usluga koje dobijaju – od 15 odsto građana u Bosni i Hercegovini do 38 odsto na Kosovu.

„Bez mehanizama za slanje povratnih informacija, nemoguće je da bilo koja vlada zna šta građani, kao poreski obveznici koji finansiraju ove usluge, misle o određenim aspektima pružanja usluga i koja poboljšanja su neophodna. Čini se da vlade u regionu nisu marile kada se radi o potrebama njihovih građana, što bi mogao biti problem oslabljenih kapaciteta, ali se može tumačiti i kao nedostatak shvatanja važnosti izgradnja poverenja u vladu kroz takve mehanizme“, objašnjava Lazarević.

Podaci istraživanja su takođe otkrili nizak stepen javne svesti o dostupnosti e-usluga širom regiona, koji se kreće od 19 odsto u Bosni i Hercegovini do 53 odsto u Makedoniji.

„Zabrinjavajuće je da su podaci pokazali jaz između spremnosti za korišćenje e-usluga i zapravo dobijanja tražene usluge“, objašnjava Milena Lazarević.

„Samo 35 odsto ispitanika koji su upoznati sa e-uslugama u njihovim zemljama tvrde da su uvek uspevali da dobiju uslugu koju su tražili onlajn u protekle dve godine. Ovaj procenat varira od 23 odsto u Albaniji do 47 odsto u Srbiji.“

Kada se radi o inkluzivnosti praćenja pružanja usluga, samo četvrtina (26 odsto) građana slaže se da su građani ili civilno društvo uključeni u praćenje usluga. Najviši stepen odobravanja dolazi iz Albanije (35 odsto), a najniži iz Bosne i Hercegovine (11 odsto).

„Ovo istraživanje je izuzetno koristan izvor informacija za vlade svih šest uključenih zemalja. Veoma jasno ukazuje na neuralgične tačke javne uprave širom regiona, kao i potrebu da vlade povećaju svoje napore u smanjivanju birokratije radi poboljšanja pružanja usluga i daljeg promovisanja praćenja pružanja usluga od strane civilnog društva i građana”, zaključuje Milena Lazarević.

O WeBER projektu

Projekat unapređenja kapaciteta civilnog društva za praćenje reforme javne uprave na Zapadnom Balkanu – WeBER – je trogodišnji projekat koji finansira Evropska unija i sufinansira Kraljevina Holandija. Opšti cilj WeBER-a je povećati značaj, učešće i kapacitete organizacija civilnog društva i medija na Zapadnom Balkanu za zagovaranje i uticanje na dizajn i implementaciju reforme javne uprave (RJU). WeBER projekat sprovodi Think for Europe Network (TEN), mreža koju čine think tank organizacije Zapadnog Balkana koje se bave istraživanjem javnih politika u domenu evropskih integracija. Koordinator WeBER projekta je Centar za evropske politike (CEP) iz Beograda, dok partnersku podršku u sprovođenju pruža Centar za evropske politike (EPC) iz Brisela.

Članovi TEN mreže su Centar za evropske politike (CEP) iz Beograda, Institut za evropsku politiku (EPI) iz Skoplja, Institut alternativa (IA) iz Podgorice, Grupa za pravne i političke studije (GLPS) iz Prištine, Vanjskopolitička inicijativa (FPI BH) iz Sarajeva i Institut za demokratiju i medijaciju (IDM) iz Tirane.