I bez snega površinski kop borskih rudnika podseća na scene iz SF filmova, a sada, kada je pod belim pokrivačem – prosto vam se čini da će odnekud iskočiti Met Dejmon iz „Marsovca“. Nestvarnu, skoro pa filmsku sliku svojom pojavom razbijaju ogromne rudarske mašine koje i po „debelom“ minusu jezde rudarskim kopovima. Bageristima i vozačima teških kamiona to i nije tako teško, jer je u kabinama njihovih velikih mašina toplo za majicu kratkih rukava, ali za majstore elektromašinskog održavanja i minere ovo je doba najvećih iskušenja. Jer, ima dana kada celu smenu provedu na terenu – na snegu i vetru. A zima se retko „obruka“ oko Bogojavljenja i Svetog Jovana, pa ni ovi velikominusni dani nisu izuzetak.
Sneg do kolena i sve deblji jutarnji i noćni minusi, pogotovo u uvalama kopova kakav je Kriveljski, kao da ne smetaju ljudima iz elektromašinskog održavanja koji danju i noću, na terenu i promajnoj radionici, brinu da što manje mašina stoji. I mineri na snežnim „terasama“ kopa, sa kapuljačama pod šlemovima, bundama i čizmama, strpljivo rade svoj posao u kome se „samo jednom greši“, dok su vozači teških kamiona i moćnih bagera s maksimalnom pažnjom da zbog snega i leda ne dođe do proklizavanja vozila, obrušavanja stena, da mašina ne stane. Jedan od vozača dampera Marko Svetozarević treću je zimu na Kriveljskom kopu. Dok čeka da u svoj kamion težak 150 tona utovari 220 tona jalovine, priča:
– Naravno, leti je mnogo lakše, sada na putevima ima snega, leda, blata, a time i uslova za proklizavanje. Voda je otvorila i rupe na putu pa vozimo sporije i pažljivije. Ovo mi je sedma tura od jutros, a dnevni prosek nam je od 10 do 15, zavisno od toga da li tovarimo rudu ili jalovinu, a i gde je vozimo – na planir, transportni sistem ili primarno drobljenje. U noćnoj smeni je dosta teže, potrebno je još više pažnje, a za nju i dovoljno odmora. Sa ovim mojim „belazom“ broj 59, za koji mogu da kažem da je jedan od najboljih, još nisam imao problema ove zime. Sa njim sam zavoleo ovaj posao i ne bih ga menjao ni za šta na svetu – kaže ovaj tridesetdvogodišnjak.
Bageristi Davoru Karabaševiću potrebne su merdevine da se spusti sa hidrauličnog bagera velikog kao kuća, a njegov kolega Ivan Đelić ostaje u kabini, vidimo kroz staklo, u majici.
– Ovde sam desetak godina. Novu godinu i Božić dočekao sam na poslu. Kao što vidite, blato je, klizavo, utovar je teži. Rad po snegu i ledu nije isto što i rad leti, ali se trudimo da nam se rezultati što manje razlikuju. Poslovođa nam ujutru kaže šta nam je zadatak u smeni i – na nas se ne čeka! S ovakvom kašikom (nešto starijeg tipa) od 18 kubika u šest-sedam zahvata napunimo veliki kamion. Kad je materijal sitan, utovar je bezbedniji, brži i lakši, bez obzira na vremenske prilike. Ako je stena tvrda, kao ova ovde gore, moramo pažljivije, da se njenim obrušavanjem ne ošteti bager – mašina višemilionske vrednosti. Pošto je na bageru dosta hidraulike, pumpi, pažljivo pratimo njihov rad i reakciju na sneg i mraz. Obično smo sami na bageru, ali ponekad, kad su uslovi teži, kao sada, budemo i po dvojica – kaže Karabašević, završavajući pričanje za novine jer stiže novi damper koga treba napuniti.
Uskoro će kraj smene, što će za koji minut najaviti i mineri tonama eksploziva sasutih u dvadeset pet bušotina. Mineri su se povezali, bušotine su zatrpane, mašine i ljudi udaljeni na bezbedno rastojanje. Pale se štapini i dva minuta kasnije detonacija i žućkasto-narandžasti dim objavljuju da su Goran Petrović, Boban Stančulović, Krstimir Arsenijević i njihove kolege, mineri i bušači, pripremili nove tone rude za sledećusmenu. I tako svaki dan, 365 dana godišnje. Bez obzira na debeli minus, sneg, vetar, kišu, sunce i tropske temperature.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
