Kada na početku dvadesetih godina života osvojite trofeje i medalje o kojima većina sportista može samo da mašta onda uz vaše ime obično idu epiteti „čudo od deteta“, „izuzetan“, „nenadmašan“. Najlepše reči i rečenice lepile su se tokom čitave karijere uz ime novopazarskog karatiste Rifata Mujanovića. Nije se nijednog trenutka uspavao na lovorikama. Višestruki prvak zemlje i treći sa prvenstva sveta u San Sitiju pogodio je i trenutak kada valja reći zbogom takmičarskim nastupima. Iz sveta karatea nije otišao i nema nameru.
Danas stečeno znanje prenosi na generacije koje stasavaju u KK „Šampion“, klubu čiji je osnivač. Njegov učenik Nermin Zećirović pre nekoliko meseci okitio se bronzanom medaljom na državnom šampionatu seniora u konkurenciji do 60 kg. To je prva medalja koju ju je neki Novopazarac doneo sa najprestižnijeg domaćeg takmičenja. Naravno, pre Zećirovića laureat je bio Rifat Mujanović. Ove godine zablistale su i nade i pioniri kojima „diriguje“ Mujanović. Na prvenstvu Srbije Edo Mujanović bio je drugi u kategoriji ispod 30 kg, a Dženis Ahmetović treći ispod 45 kg. Njegovi puleni prisutni su i na značajnim turnirima koji su održavaju van granica naše zemlje. Osvajanjem zlatne medalje na Balkan kupu u Šiofoku, Edo Mujanović je najavio da će nastaviti tamo gde je otac stao. Nijedan od sedam karate klubova koji postoje u Novom Pazaru nema tako ujednačene i raznovrsne takmičare u svim starosnim kategorijama. Najbolji primer za rečeno je ovogodišnji turnir u Postojni na kojem je pionir Edo Mujanović osvojio zlatnu, a senior Elvir Šabanović bronzanu medalju. Ono malo trofeja koji nedostaju u riznici 36- godišnjeg karatiste imaće ko da dopuni.
Vaša takmičarska karijera je završena. Kako iz sadašnje perspektive gledate na ono što ste postigli kao vrhunski sportista?
– Nećete verovati da još uvek imam takmičarskih motiva. Međutim, mišljenja sam da je trebalo otvoriti prostor za mlade i talentovane. Ubeđen sam da nisam pogrešio. Kao takmičar ostvario sam skoro sve dečačke snove. Bio sam reprezentativac, učestvovao na seniorskim šampionatima Evrope i sveta, Univerzijadi, Mediteranskim igrama, osvajao medalje u pojedinačnoj i ekipnoj konkurenciji. Sa otvorenog prvenstva Japana imam srebrnu i bronzanu medalju u pojedinačnom takmičenju. Ponosan sam što sam je osvojio u zemlji koju svi smatraju izvorištem ovog sporta. Kao junior imam bronzanu medalju sa Prvenstva Evrope u Portugaliji u pojedinačnoj, a sa „Ktitorom“ u ekipnoj konkurenciji seniora titulu šampiona Evrope. Bio sam reprezentativac u ekipi koju su činili Veselin Mićović, Dragoslav Fatić, Predrag Stojadinov, Snežana Perić, Roksanda Lazarević. Tajne ovog sporta prenosila su mi najznačajnija imena karatea u ovoj zemlji Ilija Jorga, Dragoslav Božović, Dušan Dačić, Tanja Petrović. Učio sam od najboljih, bio deo najboljeg tima koji je ova zemlja imala u istoriji karatea. Znanje koje sam stekao i imam je mrtvo ako ga ne prenese. Moj prvenstveni cilj je da KK „Šampion“, kao i karate u Novom Pazaru postanu prestižni na nivou države. Najlepše bi bilo kada bi ovaj grad imao jednu ekipu koja će stati uz bok najboljim našim klubovima Dijamantu, Dinamu iz Pančeva i Hajduku iz Kule. U tom pravcu ću se maksimalno angažovati.
Saradnja između sedam karate klubova u Novom Pazaru daleko je od željene, kao da je svima u interesu razvodnjavanje kvaliteta.
– Većina klubova je na stanovištu da je preka potreba da se organizujemo u savez na nivou grada. Na taj način bilo bi nam olakšano finansiranje, a da ne govorim o tome koliko bi se poboljšali sportski rezultati koje trenutno postižemo. Pet od sedam klubova uspelo je da se nađe na istoj talasnoj dužini. Već smo verifikovali kod Sportskog saveza Novog Pazara našu karate uniju. Nadam se da će nam se uskoro pridružiti i preostala dva kluba. Verujem da će kod svih sazreti ideja po kojoj samo jedinstveni možemo biti i jači. Optimista sam kada je budućnost karatea u pitanju, kako u Novom Pazaru tako i u zemlji. Neću biti zadovoljan sve dok neko od karatista iz ovog grada ne nadmaši moje rezultate. Talenata ima, potrebna je samo dobra organizacija, kvalitetan rad i podrška onih koji rade sa njima. Jedan od načina da se do rezultata dođe je i pomirenje između klubova.
Kako se kotira Rifat Mujanović u novopazarskim sportskim krugovima i među kolegama u ostalim karate klubovima?
– Čini mi se da se olako prelazi preko rezultata koje sam postizao kao takmičar, ali i kao trener. Ne kažem da nisam respektovan. Jesam, ali ne na način na koji bi to bilo poželjno. Ne tražim da mi se bilo ko divi. Hoću da svi znaju da sve što sada radim, radim pošteno, onako kako sam to činio tokom sportske karijere. Želim da jedni drugima pomognemo. U moje dobre namere niko ne bi trebalo da ima ni trunku sumnje. Čuli ste sa kakvim sam sve karate majstorima sarađivao tokom svoje plodne aktivne sportske priče. Ti ljudi mogu mnogo da nam pomognu. Šteta je da se zadovoljavamo njihovom moralnom podrškom, kada nam mogu biti od mnogo veće koristi. Na ljudima koji vode novopazarske karate klubove je da dobro razmisle o budućnosti ovog sporta. Bez naše dobre saradnje neće biti ni rezultata koji zavređuju pažnju. Uskoro ću magistrirati na Fakultetu za sport. Nastavljam da se obrazujem, istovremeno nastavljam i da se borim, bez obzira na kojim pozicijama bio, da karateu budem od koristi što više budem mogao.
Da bi se karate približio sportskoj javnosti poželjno bi bilo da uđe u porodicu olimpijskih sportova, ali i da u medijima bude zastupljeniji. Slažete se?
– Mislim da se dan kada će karate biti olimpijski sport bliži. Medalja osvojena na olimpijskim igrama nema alternativu. Svi koji smo vezani za ovaj sport dobili bi još veći podstrek za dalji rad. Kao i u ostalim sportovima i u karateu se modifikuju određena pravila, sve u cilju kako bi se on približio sportskoj javnosti, kako bi postao mamac za publiku. Ovom sportu potrebno je veće prisustvo, pre svega elektronskih medija. Nedavno sam pratio posredstvom televizije Evropsko prvenstvo u Zagrebu. Tamošnji mediji su na izvanredan način propratili ovo takmičenje. Mi smo domaćini Svetskog prvenstva iduće godine, biće to jedinstvena prilika da ovaj sport i medijski približimo gledalištu. Nažalost, ne samo u Novom Pazaru već i u državi imamo organizacionih problema unutar ovog sporta. Podele su duboke, postoji nekoliko asocijacija, a za tim nema nikakve potrebe. Velika šteta za sport koji se po masovnosti nalazi na samom vrhu. Neki ga uz atletiku i gimnastiku svrstavaju i u bazične. Mislim da to nije daleko od istine.
Oprobali ste se i na mestu direktora Sportskog centra Novi Pazar . Na toj poziciji zadržali ste se do juna prošle godine. Kako gledate na taj period svog angažovanja i u kakvom stanju se trenutno nalazi Sportski centar?
– Nešto više od dve godine obavljao sam tu dužnost. Pored ničim izazvanih napada na mene i moj rad mog naslednika na tom mestu, mislim da sam svoj posao obavio dobro. Iza mene stoje rezultati koje samo ljudska zavist može da izbriše. Na ovim istim stranicama oglasio se prošlog leta prilikom preuzimanja dužnosti sadašnji direktor, i tom prilikom izneo niz neistina. U vreme mog mandata izgrađena je trim staza, rekonstruisana upravna zgrada Sportskog centra ( opremljena najmodernijom tehnologijom), obnovljen je dečji bazen i fitnes sala, kao i restoran pri hali sportova. Isplaćeno je 27 ličnih dohodaka. Šta je urađeno u prethodnih godinu dana? Ništa. Pitajte radnike koliko plata nisu primili. I na toj poziciji sam se ponašao kao i na tatamiju. Ulagao sam čitavog sebe. Moj cilj i tokom sportske karijere bio je da prevaziđem usko lokalne okvire razmišljanja. U tome sam uspeo i kao sportista i kao sportski radnik. Međutim, za vreme obavljanja ovog posla upoznao sam ljude koji na stvari ne gledaju na taj način. Ne može se napred ako se bar u idejama ne isključe lokalni pogledi na svet.
Ponovo bih bio direktor
– Kada bih bio u prilici ponovo bih se prihvatio funkcije direktora Sportskog centra. Na čelu ove institucije pre četiri godine nalazio se Abaz Rašljanin, koji ju je doveo na nivo najuspešnije gradske firme. U to vreme Sportski centar je i materijalno pomagao institucijama koje su se nalazile u nezavidnom položaju. Bio je postavljen na zdravim temeljima, a samofinansirao se. Pre nego sam ja došao na direktor je izvesno vreme bio Mensur Hamidović, koji se i sada nalazi na čelu Sportskog centra. Vrlo dobro poznajem situaciju u ovoj instituciji, nikada nije bila na nižim granama. U potpunosti je srozana. Inače, ja sam suspendovan i ne radim u Sportskom centru već godinu dana, a da mi još uvek nisu saopšteni razlozi za takav postupak. Verovatno je razlog to što sam bio uspešan i što sam sa svojim saradnicima ulagao u izgradnju sportskih i pratećih objekata. Udaljen sam s posla zbog samovolje sadašnjeg direktora. No, to više govori o njemu nego o meni, naglašava Rifat Mujanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
