Iako je Savet za borbu protiv korupcije na čijem je čelu bila Verica Barać od oktobra 2001. pokrenuo tridesetak slučajeva visoke korupcije i spornih privatizacija, samo jedan je dobio sudski epilog. Reč je o privatizaciji Jugoremedije.


Jelisaveta Vasilić, članica Saveta za borbu protiv korupcije, kaže za Danas da je od osnivanja ovog tela pre 11 godina do danas, do kraja procesuiran jedino „slučaj Jugoremedije“, gde je osporena privatizacija tog preduzeća, a protiv kupca pokrenut krivični postupak. Na veliki broj drugih izveštaja Saveta, Vlada Srbije, u čak pet mandata, nije ni odgovorila.

– Savet za borbu protiv korupcije osnovan je sa ciljem da istraži sporne privatizacije i druge slučajeve u kojima se sumnja na postojanje korupcije, i da te izveštaje dostavi Vladi Srbije. Naš tim na čelu sa Vericom Barać predano je radio svih ovih godina, i dostavljao gomile dokumenata i izveštaja ne samo Vladi, već i tužilaštvu i sudstvu. Od Vlade Srbije, niti od suda, nikada nismo dobili povratnu informaciju u vezi ni sa jednim slučajem, dok nam je ponekad tužilaštvo odgovaralo, i to rečenicom „predistražni postupak je u toku“ – kaže Vasilićeva. Naša sagovornica se pita kakvo je to tužilaštvo, koje predistražne radnje obavlja „po šest i više godina“.

– Naše tužilaštvo radi selektivno. Navodi iz izveštaja Saveta o stečaju i prodaji Sartida iz 2004. još se istražuju. Svi znamo šta se u međuvremenu dešavalo sa tim preduzećem, njegovim kupcem i ponovnom prodajom, a tužilaštvo i dalje istražuje detalje iz 2004. Inače, „slučaj Sartid“ uvek navodimo kao školski primer sistemske korupcije, gde je sud u dogovoru sa resornim ministrom, odnosno Vladom, doneo nelegalnu odluku o prodaji preduzeća – navodi Vasilić. Jedan od prvih slučajeva kojima se Savet bavio, a koji je imao odjeka u javnosti, bila je „šećerna afera“, koja, takođe, nikada nije dobila svoj sudski epilog.

– Prvi izveštaj o šećeru podneli smo Vladi Srbije 2003. Godinu dana kasnije, usledio je drugi, a zatim i treći. Odgovor nikada nismo dobili, niti je istraženo ko je odgovoran za ogromnu količinu šećera koja je bez carinske kontrole uvezena u zemlju, prepakivana, a potom po preferencijalnim uslovima izvožena i prodavana, zbog čega nam je EU na određeno vreme zabranila izvoz šećera – podseća Vasilićeva.

Evropska komisija zatražila je prošle godine od srpskih vlasti da se ispita privatizacija 24 preduzeća. Mnoga od njih već su bila predmet istrage Saveta za borbu protiv korupcije. Verica Barać je u jednom intervjuu istakla da ne očekuje da će te privatizacije ikada biti istražene, jer „nema ko da proveri muljanje“.

– Da su neke od afera procesuirane do kraja, a vlast je imala više od 10 godina da to uradi, danas ne bismo imali stanje kakvo imamo, odnosno ne bi bili ogrezli u korupciji. Međutim, političke volje nije bilo. Sudstvo je bilo nezavisnije pre reforme pravosuđa, a tužilaštvo radi sporo i selektivno – ocenjuje Vasilićeva.

Verica Barać je do nedavno pripremala sveobuhvatni izveštaj o privatizaciji, odnosno privodila ga je kraju.

Kao jedna od većih afera koju je Savet pokušao da razotkrije svakako je i privatizacija kompanije „Novosti“. Verica Barać je u svojim ranijim izjavama napominjala da su i sami članovi Saveta bili zatečeni količinom i razmerom nezakonitosti na koje su nailazili istražujući brojne aspekte sistemske korupcije u privatizaciji i prodaji akcija „Novosti“ od devedesetih godina do danas.

Na konferenciji za novinare, koja je održana zato što Vlada Srbije nije odgovorila na dopis Saveta koji je dostavljen uz izveštaj, Verica Barać je istakla da je kompanija „Novosti“ privatizovana „dogovorom direktora kompanije Manojla Vukotića i biznismena Milana Beka“. Ona je istakla da je u nezakonitostima u slučaju prodaje ove kompanije učestvovao i Predrag Bubalo, koji je bio ministar za privredu u Koštuničinoj vladi, u vreme kad je Beko preko povezanih firmi na berzi kupio oko 62 odsto akcija Novosti. Savet je podneo krivične prijave protiv većeg broja ljudi koji su učestvovali u nezakonitostima u privatizaciji kompanije Novosti, ali nijedna do danas nije procesuirana.

Kao još jedna od afera na koju je ukazivalo telo na čijem je čelu bila Verica Barać je i privatizacija Luke Beograd. Izveštaj o koncentraciji vlasništva u ovom preduzeću dostavljen je Vladi Srbije 19. februara 2008. godine, a Republičkom javnom tužilaštvu 11. marta iste godine. Više javno tužilaštvo istraživalo je navode iz prijave Saveta, kao i dokaze koje je ovo telo dostavilo, ali MUP Srbije nije dobio nalog da se pozabavi slučajem preuzimanja akcija Luke Beograd.

Nasuprot tome, tužbe za klevetu koje su protiv Verice Barać, kao predsednice Saveta, podnosile osobe koje se navode u izveštajima Savetima bile su odmah sudski procesuirane. Biznismen Milan Beko podneo je desetak krivičnih prijava za klevetu, narušavanje ugleda i duševnu bol protiv Saveta za borbu protiv korupcije i Verice Barać. Krivičnu prijavu protiv Verice Barać zbog zloupotrebe službenog položaja i prekoračenja granica svojih ovlašćenja pred Drugim opštinskim javnim tužilaštvom podneo je i vlasnik kompanije Delta – Miroslav Mišković, zbog „nemerljive štete nanetoj Delti“. Međutim, Drugo osnovno javno tužilaštvo odbacilo je ovu krivičnu prijavu u vezi sa prodajom C marketa.

Novog predsednika biraju članovi Saveta

– Savet za borbu protiv korupcije uvek je bio skladan tim, na čijem čelu je bila Verica Barać. Nastavićemo i dalje sa radom, a dok ne izaberemo novog predsednika, tu funkciju će obavljati sadašnji potpredsednik Miroslav Milićević – objašnjava Jelisaveta Vasilić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari