Samo penzioneri veruju u obećanja političara

S obzirom na to da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ima najveće biračko telo a da nije šampion u ispunjavanju obećanja, rezultati ovog istraživanja mogu izgledati zbunjujuće.

Međutim, objašnjenje se nalazi u ostalim kriterijumima koji su analizirani u samom istraživanju na 1.006 ispitanika.

Naime, većina njih koji veruju u ispunjenje obećanja starosne je dobi iznad 65 godina (55,8 odsto), ima osnovno i niže obrazovanje (53,6 odsto) i informiše se putem Pinka (61,1 odsto). U najvećoj meri (64,2 odsto) reč je o glasačima SNS. Osim poštovanja zakonitosti i ispunjavanju obećanja, u istraživanju su kao kriterijumi za glasanje ponuđeni i stručnost (koja prevagu nosi kod potencijalnih glasača Saveza za Srbiju), zatim harizmatičnost lidera i moć.

Stručnost kao najvažniji kriterijum pri glasanju najzastupljenija je kod ispitanika starosti od 18 do 29 i od 40 do 49, dok je zanemarljiva kod onih iznad 65 godina. Kod onih koji su neodlučni za koga će glasati takođe dominira kriterijum stručnosti kandidata, dok kod onih koji ne žele da kažu glavni kriterijum pri izboru kome će dati glas je poštovanje zakona i datih obećanja.

„Posmatrano po strankama, kod SNS dominira zakonitost, ispunjavanje obećanja i harizmatičnost. Slična struktura kriterijuma je i kod SzS, uz napomenu da je stručnost izraženije zastupljena nego kod SNS. Skoro istovetne kriterijume imaju i potencijalni glasači Pokreta slobodnih građana uz nešto izraženiji kriterijum harizmatičnosti. I za LDP birače se može reći da ima sličnu strukturu kriterijuma, uz naznaku da je umesto stručnosti i harizmatičnosti izražen kriterijum moći političara da realizuju svoja obećanja. Značaj moći političara je izražena i kod glasača SPS-a, uz poštovanje zakona i datih obećanja. U slučaju SPAS-a imamo izraženost dva kriterijuma, a to su zakonitost, odnosno realizacija obećanja i harizmatičnost političara. I za kraj, što se tiče birača Građanskog fronta dva su kriterijuma ključna: zakonitost i poštovanje obećanja s jedne i stručnost s druge strane“, neki su od zaključaka istraživanja BIRODI-ja.

Sociolog i istraživač BIRODI-ja Zoran Gavrilović kaže za Danas da je ovo prvo istraživanje o kriterijumima zbog kojih se glasa za određene stranke, odnosno lidere. On dodaje da će se BIRODI od septembra fokusirati na medije, odnosno na način na koji oni kreiraju javno mnjenje predstavljajući lidere u određenom svetlu.

– Kvalitet istraživanja javnog mnjenja je preduslov za izbornu debatu. Na ovaj način mi pokušavamo da se izborimo sa industrijom populizma, odnosno lažnih vesti, tako što ćemo kroz ovu metodologiju politizovati i ideologizovati izborni proces, time što ćemo građanima ponuditi alat za merenje kvaliteta političara u delu njihove političke metodologije i ideološkog svetonazora. BIRODI će uporedo raditi na istraživanjima javnog mnjenja i monitoringa medija, i kroz pokretanje debate u društvu pokušati da napravi neophodnu promenu – ističe Gavrilović. Prema njegovim rečima, ako imamo 58 odsto apolitičnih građana ne možemo govoriti o demokratskom izbornom ambijentu.

– Umesto da se građani opredeljuju na osnovu urađenog i ideologije, oni se opredeljuju na osnovu „frizirane slike o političarima“ koje prave marketinške agencije, a podržavaju mediji koji se bave propagandom i odmazdom – zaključuje Gavrilović.