Samo pravilnom raspodelom novca do rodne ravnopravnosti

Tako je u pilot fazi ovog projekta prošle godine na spisku državnih institucija bilo 28 njih, među kojima i Narodna skupština i sva ministarstva, dok je u planu budžeta za 2018, odlukom Vlade iz marta ove godine, uvršteno dodatnih sedam institucija.

– Rodno odgovorno budžetiranje je pretvaranje politike rodne ravnopravnosti u stvarni život, jer se ovim otklanja jaz između politike i obezbeđivanja sredstava. Bilo koja deklarisana i usvojena politika, u ovom slučaju politika rodne ravnopravnosti, ostaje prazno slovo na papiru ukoliko država za realizaciju te politike ne obezbedi finansijska i druga potrebna sredstva – kaže u razgovoru za Danas profesorka Mirjana Dokmanović sa Instituta društvenih nauka.

Upravo ta sredstva, pojašnjava naša sagovornica, planiraju se i obezbeđuju u budžetu, a politički cilj za čije ostvarenje nisu obezbeđena finansijska i materijalna sredstva najčešće se ne može realizovati.

– Prilikom izrade budžeta moraju da se uzmu u obzir potrebe i prioriteti različitih grupa žena i muškaraca imajući u vidu različite uloge koje one imaju u porodici, na radnom mestu i u društvu. Rezultat toga nije da svi prihodi i rashodi budu jednako raspodeljeni na žene i muškarce, jer oni mogu imati i zajedničke ali i različite potrebe, već da ženski prioriteti imaju istu težinu kao i muški – napominje Dokmanović.

Tradicionalni budžet, napominje Dokmanović, svodi šarolikost potreba i interesa različitih grupa i slojeva stanovništva, koji su ženskog i muškog pola, na bezlične statistike i brojke. Ona kaže da način na koji su budžeti najčešće formulisani ignoriše neravnopravan položaj žena i muškaraca i time perpetuira postojeću neravnomernu raspodelu resursa, moći i odgovornosti. Rodno odgovorno budžetiranje je, ističe, sredstvo za uklanjanje rodno zasnovane diskriminacije, kao i sredstvo ostvarivanja ljudskih prava i ženskih prava.

– Nije, naime, dovoljno da država ratifikuje neku konvenciju o ljudskim pravima ili da usvoji određene zakone. Potrebno je da obezbedi finansijske, materijalne, tehničke i kadrovske uslove za realizaciju tih zakona i predviđenih mera. Primera radi, to znači da država treba da izdvoji sredstva za otvaranje i održavanje skloništa za žene i decu žrtve nasilja u porodici, za rad institucionalnih tela za rodnu ravnopravnost, za primenu posebnih mera za poboljšanje položaja ranjivih grupa žena naročito izloženih marginalizaciji i diskriminaciji, kao što su žene na selu, žene sa invaliditetom, Romkinje, samohrane majke, žene sa malom decom i žene starije od 60 godina – naglašava Dokmanović, ističući da su ovo samo primeri i da zapravo nema nijedne oblasti javne politike koja se ne tiče svih, dakle, žena i muškaraca u podjednakoj meri.

Mirjana Dokmanović kaže da postoji nekoliko ključnih pitanja koja se postavljaju u rodnoj analizi budžeta, od toga da li sredstva stižu do onih kojima su potrebna i namenjena, ko radi koje poslove i čijim resursima, te ko ima pristup tim resursima, ko ima pristup razvojnim mogućnostima i ko kontroliše i upravlja resursima i mogućnostima. Jedno od pitanja je, kako ističe, i da li vladina ekonomska politika i instrumenti smanjuju ili povećavaju rodnu ravnopravnost.

– Analizom ovih pitanja zagovara se efikasna i pravična raspodela i upotreba resursa i zadovoljavanje specifičnih potreba žena i muškaraca. Ovim se podstiče i dijalog o humanoj dimenziji makroekonomske i fiskalne politike. Pored toga, rodno odgovorno budžetiranje doprinosi oblikovanju korektivnih mera kojima se poboljšava položaj ranjivih marginalizovanih društvenih grupa, uključujući siromašne. Socijalno isključene žene i muškarci nisu suočeni samo sa siromaštvom, već i sa nemogućnošću obrazovanja i usavršavanja i korišćenja javnih usluga i time ne mogu izaći iz začaranog kruga siromaštva – napominje Dokmanović.

Pored rodne ravnopravnosti i suzbijanja diskriminacije, rodno odgovorno budžetiranje i rodno osetljiva politika, prema njenim rečima, podstiču ekonomski i društveni razvoj putem ravnopravnog pristupa ekonomskim resursima i većem učešću žena u ekonomiji, što doprinosi povećanju budžetskih prihoda i stabilnijem finansiranju javnih usluga države.

Do 2020. sve institucije će biti uključene

Primena rodno odgovornog budžetiranja predviđena je Nacionalnom strategijom za rodnu ravnopravnost za period 2016-2020. godine. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu predviđeno je da se do 2020. zaokruži proces postepenog uvođenja rodno odgovornog budžetiranja za sve budžetske korisnike na svim nivoima vlasti. Marta ove godine Ministarstvo finansija je uvelo Plan uvođenja rodno odgovornog budžetiranja u postupak pripreme i donošenja budžeta za 2018. sa projekcijama za 2019. i 2020. godinu.

Sedam novih’]

Prilikom pravljenja budžeta za narednu godinu, osim dosadašnjih 28 institucija, rodnom analizom i pravljenjem finansijskog plana koji vodi računa o rodnoj ravnopravnosti baviće se još sedam institucija – Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Poverenik za informacije od javnog značaja, Zaštitnik građana, Fiskalni savet, Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca, Državna revizorska institucija.

Tekst je nastao u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.