Samo skromna povišica zaposlenima u prosveti od aprila

Računica Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine (NSPRV) pokazuje da će sa tim uvećanjem osnovica za obračun zarada u obrazovanju sa 3.531,40 dinara porasti na 3.582,58 dinara, pa će osnovna mesečna neto zarada zaposlenog sa VII stepenom stručne spreme iznositi 62.048 dinara, odnosno 880 dinara više nego do sada.

Zaposleni sa VI stepenom stručnosti primaće 53.308 dinara, što je uvećanje za 760 dinara.

Ovo je, podsetimo, drugo povećanje u tekućoj budžetskoj godini, s obzirom da početkom 2021. cena rada porasla za 3,5 odsto, čime je početna plata nastavnika „skočila“ za oko 2.000 dinara.

Dušan Kokot, predsednik NSPRV, kaže za Danas da će i predstojeću povišicu dobiti samo zaposleni koji su iznad minimalca, a neće je osetiti tetkice, domari i administrativni radnici sa četvrtim stepenom stručne spreme.

Pošto je njihova plata (koeficijent puta cena rada) niža od minimalne zarade, država im dotira do minimalca, a zbog te nezakonite korekcije, kako kaže Kokot, uvećanje osnovice neće bitno uticati na raspon zarada.

– Shodno Uredbi o koeficijentima, raspon zarada zaposlenog sa najnižim koeficijentom (5.99) i zaposlenog sa VII stepenom stručne spreme (17,32) iznosi 1:2,89. Zaposleni sa VII stepenom morao bi kući da nosi 2,89 puta veću zaradu od fizičkog radnika. Kada bi se zakoni poštovali, a brojevi iz Uredbe imali značaja, neto osnovica za obračun zarada bi morala iznositi najmanje 5.650 dinara. Tek sa tom osnovicom zaposleni sa najnižim koeficijentom bi zaradio minimalnu zaradu, odnosno nezakonite korekcije više ne bi bilo. Kada bi to zaista bilo tako, kada bi zakoni važili i u praksi, osnovna mesečna neto zarada zaposlenog sa VII stepenom bi iznosila 97.857 dinara, odnosno 35.808 dinara više nego sada. Ta cifra je mera nezakonite korekcije koja je obesmislila sve zakone, uredbe, brojeve… koji se koriste za obračun zarada u obrazovanju. Ta cifra je, nažalost, i mera naše nesposobnosti da se izborimo za poštovanje i primenu zakona – poručuje Kokot.

Ni u Samostalnom sindikatu predškolskog vaspitanja i obrazovanja nisu zadovoljni skromnom povišicom. Ne samo što i dalje veliki broj lokalnih samouprava odbija da poveća koeficijente vaspitačima koji su se doškolovali i time stekli fakultetsku diplomu, već i zbog činjenice da je država ostala nema na njihov zahtev da se zaposlenima u predškolskim ustanovama dodeli novčana pomoć iz budžeta, s obzirom da vrtići i ovog puta nisu izuzeti od rada, iako je došlo do pogoršanja epidemiološke situacije.

Bosiljka Jovanović, predsednica Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja, kaže za Danas da je prosečna plata vaspitača ispod republičkog proseka, a da trećina radnika u ovoj delatnosti prima minimalni lični dohodak. To su spremačice, kuhinjski radnici, servirke i tehničko osoblje. Mnogi od njih su, poput zaposlenih u osnovnim i srednjim školama, pokrenuli sudske sporove da im se isplati regres i topli obrok, s tim što je ovde lokalna samouprava dužna da im plati te naknade, dok u slučaju škola tu obavezu ima Ministarstvo prosvete. Tužbe su još lane pokrenute u Priboju, nedavno i u Pančevu, a u nekim lokalnim samoupravama u toku su pokušaji da se ovaj problem reši nagodbom i tako izbegnu ogromni troškovi za dobijene sudske sporove.

Rukovodstvo Unije sindikata prosvetnih radnika pozvalo je pre nekoliko dana Vladu i resorna ministarstva da se dogovore i reše ovaj problem, dok iz NSPRV-a poručuju da o poštovanju zakona neće pregovarati.

U osnovnim i srednjim školama oko 30.000 radnika ima pravo da „naplati“ regres i topli obrok za prethodne tri godine, a podaci sindikata pokazuju da je samo u Vojvodini u toku oko 700 sudskih sporova.